Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić ocenila je danas da je Strategija EU o Zapadnom Balkanu prilično „razvodnjena“ i da predstavlja „srednju vrednost želja dela Evropske komisije i realnosti u Evropskom savetu“.
„Ipak, bolje išta nego ništa. Dobro je da je stigla“, kazala je ona na konferenciji „Nova strategija proširenja Evropske unije za Zapadni Balkan i EU susedi – primer Rumunije“ u Beogradu.
Grubješić je podsetila da je prošlo 15 godina od obećanja perspektive članstva za zemlje Zapadnog Balkana u Solunu, osam godina od kada je Srbija aplicirala za članstvo, šest nakon što je postala zemlja kandidat i četiri od kada što je otvorila pregovore.
„Da li danas neko zaista misli da 2025. godina treba da bude samo ideja, mogućnost, a ne da stvarno bude godina u kojoj Srbija treba da postane zemlja članica EU? Verujem i zalagaću se za to da ta 2025. ne bude samo ideja stavljena u okviru strategije“, poručila je ona.
Grubješić je kazala da joj je bilo naročito važno da u Strategiji bude sadržan deo na koji je smatrala da će se EU obavezati – da će pre učlanjenja biti otvoreni strukturni fondovi i tržište rada.
„Nažalost, od toga je ostalo samo obećanje, videćemo koliko kredibilno, da će se povećati IPA fondovi. Regionu je potrebno mnogo više od onoga što do sada dobija kroz pretpristupnu pomoć, kako bi ovaj put u ekonomskom smislu bio kraći“, kazala je ona i podsetila da poslednje studije Svetske banke govore da bi sa sadašnjom stopom rasta od tri odsto zemlje regiona mogle da dostignu one u EU za 50 godina.
„A ako krenemo da rastemo po, za nas nezamislivoj stopi od pet odsto, smanjićemo taj zaostatak na nekih 20-ak godina. To zvuči poražavajuće, govori o tome koliko je ovaj region siromašan i koliko mu treba pomoći ne da dostigne zemlje članice EU, već susede koji su u EU. U Sloveniji je prosečna plata prošle godine bila 1059 evra. U Hrvatskoj 820 evra. U Crnoj Gori 510, Srbiji oko 410, BiH 440, a u Makedoniji 370. To odražava realno stanje naših života i našeg standarda“, poručila je ona.
Strategija, po njenim rečima, jeste diplomatski dokument, koji je identifikovao tri ključne slabosti u regionu – opšti pad demokratskih vrednosti, nedostatak funkcionalne tržišne privrede i postojanje bilateralnih sporova.
„Nacrt strategije je podsećao na agendu iz 2000. godine, kreiranu za zemlje centralne i istočne Evrope, sa mapama puta“, rekla je generalna sekretarka EPuS i dodala da je u Strategiji ostala samo 2025, dok su sve druge godine „sklonjene“.
Grubješić je ocenila i da je Zapadni Balkan u ovom trenutku jedini region na koji EU može da se proširi.
„Ovo je prilika i za EU da nastavi svoju „uspešnu priču“, da nastavi politiku proširenja koja je najuspešniji deo njene spoljne politike. Drugih „uspešnih priča“ teško da će biti“, ocenila je ona.
Evrointegracije u Srbiji su najveću podršku imale u vreme ukidanja viza, bez obzira što to nikada nije bilo direktno vezano za sam proces integracija. Danas je ta podrška oko 50%.
„Razlog za to je što evrointegracije gotovo i da nisu tema u našem društvu, sučeljavanja mišljenja nema i debate izostaju“, primetila je Grubješić.
Comments are closed.