U sklopu projekta “Podizanje kapaciteta civilnog društva, medija i pravnih stručnjaka u Centralnoj Srbiji za odbranu od SLAPP postupaka”, CINK je sproveo istraživanje o pravnim akcijama, pretnjama i SLAPP-ovima protiv civilnog društva i medija.
SLAPP je akronim engleskog naziva Strategic Lawsuit Against Public Participation, što bi u prevodu značilo “Strateške tužbe protiv učešća javnosti”. Radi se o tužbama koje proizlaze iz javnog istupanja tuženog povodom pitanja od javnog interesa. Tužbeni zahtevi su pravno neosnovani, očigledno neutemeljeni ili sadrže elemente koji ukazuju na zloupotrebu prava ili procesnih pravila, te stoga koriste sudski postupak za druge ciljeve, a ne za stvarnu procenu, dokazivanje ili ostvarivanje prava. Važno je istaći da se pojam SLAPP tužbi ne odnosi samo na parnične postupke zbog povrede časti i ugleda, odnosno tužbe u medijskim sporovima, već i na iniciranje krivičnog ili prekršajnog postupka, naročito u zemljama u kojima kleveta nije dekriminalizovana, zatim postupke za zaštitu podataka o ličnosti, postupke za zaštitu prava intelektualne svojine, pa čak i privredne sporove. Dakle, konceptualizacija ovog pojma otežana je usled okolnosti da pojam može obuhvatati čitav niz različitih pravnih radnji.
Istraživanje/anketiranje je urađeno kvantitativnom metodom putem upitnika koji je postavljen na odgovarajuću online platformu. Upitnik je sadržao 14 pitanja otvorenog, poluzatvorenog i zatvorenog tipa.
Upitnik je popunilo ukupno 50 osoba. Njih 21 (42%) je doprinos dalo kao predstavnici/predstavnice NVO, 14 kao novinar/novinarka (28%), 13 (26%) kao medij i dvoje (4%) kao branitelj/braniteljka ljudskih prava.
SLAPP postupci u najbližem okruženju
Na pitanje “Da li vam je poznat neki SLAPP slučaj u vašoj opštini (gradu) ili okrugu?” 74% je odgovorilo NE, 22% DA a 4% NE ZNAM.
Na potpitanje da objasne ako znaju neki slučaj SLAPP-a dobijeni su odgovori “protiv novinara lokalnog medija”, “slučaj Gvozdena Zdravića u Aleksandrovcu”, “protiv nekoliko kolega iz Novog Pazara”, “veliki broj tužbi”, “tužbe protiv nekoliko kolega i Južnih vesti”, “Srđan Nonić – Niš, LJiljana Stojanović – Leskovac”, “tužbe protiv Srđana Nonića i Jugpresa”, “nekoliko kolega novinara je dobilo takve tužbe”, “pretnje da će se ugasiti medij ukoliko se objavi tekst”…
Naredno pitanje je glasilo “Ko je bio meta (okrivljeni) u SLAPP-u slučajevima za koji znate?”. U 46,9% slučajeva odgovor je glasio “NOVINAR/KA”, u 42,9% NE ZNAM i u 10,2% MEDIJSKA KUĆA.
“SLAPP tužbe su tužbe koje se podnose najčešće protiv nezavisnih medija, novinara, nevladinih organizacija, pojedinaca koji istupaju kritikujući negativne društvene pojave, odnosno govoreći kritički protiv vladajuće političke strukture ili protiv određenih postupaka velikih kompanija. Cilj je da se tužena strana iscrpi kako finansijski tako i psiho-fizički jer su pripremanje odgovora, odbrana, angažovanje advokata i odlasci na ročišta nešto što dodatno opterećuje medije i aktiviste, koji su inače uglavnom već maksimalno upošljeni i angažovani. Na osnovu ranijeg pisanja medija mi je poznato da su takve tužbe dobijali KRIK i JUGpress, mada verujem da ih ima još dosta”, kaže Jelena Božović, glavna i odgovorna urednica portala Odjek.rs iz Kruševca.
Da bi se stalo na put sve većem broju SLAPP postupaka, koji su i na nivou Evropske unije, evidentirani kao velika prepreka razvoju demokratije i slobode govora, neophodno je preduzeti odgovarajuće mere.
“Kombinaciju zakonodavstva i nezakonodavnih mera” kao rešenje za efikasno suzbijanje SLAPP-a u Srbiji 32,7% vidi anketiranih. Odgovor “Ne znam” dalo je 22,4% dok 20,4% smatra da je “zakonodavstvo – proceduralne garancije protiv SLAPP-a” najefikasnije rešenje. Za “nezakonodavne mere – preporuke ili smernice ili deljenje primera dobre prakse” se odlučilo 10,2% anketiranih dok “finansijsku podršku” kao najbolju soluciju vidi 7% učesnika/ca ankete”, objašnjava Slaviša Milenković, predsednik Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK, koji je uradio ovo istraživanje.
Na pitanje “Šta mislite, kakva pomoć je najpotrebnija metama (okrivljenima) u SLAPP-u?” 32% se opredelilo za odgovor “Informacije o pravnim stručnjacima ili drugim telima/ljudima koji bi mogli pomoći”. Odgovor “pravna pomoć (npr. pro-bono advokati) izabralo je 28% a “informacije o SLAPP-u” 22%. Na “ne znam/bez odgovora” kliknulo je 16% a 2% je izabralo “monitoring SLAPP-a”.
Kako stati na put siledžijama?
Kao najbolju nezakodavnu meru u smanjenju broja SLAPP tužbi 40% anketiranih vidi “podizanje svesti o SLAPP-u”. Za 32% anketiranih to je “Razmena dobrih praksi među pravnim stručnjacima” a za 18% “obuka pravnih stručnjaka”.
“Edukacija medija, aktivista, NVO sektora, ali i advokata o SLAPP tužbama možda bi bila prvi korak u delovanju ka umanjenju njihovog efekta. Potom više priče (pisanja u medijima) o njima i o konkretnim slučajevima, poziv na solidarnost sa tim redakcijama i pojedincima i formiranje svojevrsnih Fondova za pomoć onima koji se nađu na meti takvih tužbi. Na smanjivanje takvih tužbi bi moglo da se utiče jedino kompletnom promenom postojećeg sistema, jer treba uticati na svest onih koji podnose takve tužbem odnosno učiniti da ih bude sramota da to urade, što je zaista dugoročan proces”, zaključuje novinarka Jelena Božović.
Slaviša Milenković smatra das u SLAPP postupci još uvek nova tema, odnosno problem sa kojim se suočavaju medijski radnici i radnice i građanski aktivisti.
“Mnogi još uvek ne prave razliku između “običnih” sudskih postupaka kojima su novinari i novinarke sve više izloženi i SLAPP postupaka. Za sada je registrovan relativno mali broj slučajeva ali, ukoliko se nešto ne preduzme, biće ih sve više. Radi se o neravnopravnoj borbi. Na jednoj strain su medijski radnici i aktivisti a na drugoj osobe i organizacije koje nastupaju sa pozicija sile i moći – političari, kompanije…Zatto je važna saradnja i formiranje Anti-SLAPP koalicije koja bi delovala u zaštiti žrtava”, naglašava Slaviša Milenković.
