На медијима лежи посебна одговорност за промоцију једнаких могућности као посредницима међу различитим друштвеним групама и људима.
Медијски прилози о особама са инвалидитетом могу се поделити у неколико група. То су, пре свих, пригодни, свечарски поводом одређених датума као што су међународни дан ОСИ, Дан слепих и слабовидих и слично. Често, када је реч о „црној хроници“ имамо извештавање у којем се наглашава инвалидитет жртве или починиоца како би се изазвала што јача емоционална реакција публике.
„О особама са инвалидитетом се често извештава и када је реч о разним хуманитарним акцијама за помоћ појединцима или група или кроз тзв „топле људске приче“. Наравно, свака активност државних и локалних органа усмерена ка овој групацији се прати у медијима“, објашњава Дарија Стјепић из Новосадске новинарске школе.
Иако чине 10% становништва особе са инвалидитетом су у медијима просторно и временски знатно мање заступљене од већинске популације а прва два модела извештавања преовлађују и у националним и у локалним медијима, подједнако штампаним, електронским и порталима.
Дарија Стјепић наводи неколико примера лоше праксе извештавања о особама са инвалидитетом.
„Имамо читав низ примера „хероизације“ таквих особа а приче се могу поделити у неколико подгрупа са „стисни зубе“ или „супер богаљ“ наративима. Чести су и патетични прилози о овим особама као и индивидуализација односно издвајање појединачних случајева. Имамо и случајеве таблоидизације и естрадизације попут приче о Мерими Исаковић која је стала у одбрану Данијеле Штајнфелд у случају оптужбе за силовање против Бранислава Лечића“, истиче Стјепићева.
Различити су узроци неадекватног извештавања о особама са инвалидитетом. То су, пре свега, недовољно знање о теми која се обрађује, што подразумева (не)познавање прописа и закона, непознавање професионалних стандарда и кодекса, преовлађујуће предрасуде и стреотипи, личне негативне емоције према одређеним групама и појединцима, уређивачка концепција као и неуважавање публике корз неговање и повлађивање аферашког новинарства.
„Физички и ментални недостаци не би требали да буду главни фокус у приказу особа са инвалидитетом. Важно је поштовање њихових права. Особе са инвалидитетом не треба третирати као жртве већ објективно извештавати о њима. Такође, треба користити исправну терминологију. Медији треба да активно промовишу анти дискриминациону климу и траже одговорност надлежних органа. Особе са инвалидитетом треба да имају прилику да јавно говоре о својим искуствима, приче о особама са инвалидитетом треба да буду део разних програма а не само специјализованих емисија а медији треба да ангажују особе са инвалидитетом у креирању програма“, набраја неке од препорука за квалитетније извештавање о особама са инвалидитетом Дарија Стијепић из Новосадске новинарске школе.
