Posao omladinskog radnika je prepoznat u Srbiji, ali se i dalje razvija kao profesija. Jedan od najiskusnijih omladinskih radnika koji dolazi iz Kruševca, Vanja Rakić, ima 35 godina, a njegovi počeci su bili u Kancelariji za mlade grada Kruševca.
Vanja trenutno radi kao programski koordinator u Krovnoj organizaciji mladih Srbije (KOMS) i bavi se implementacijom aktivnosti i projekata na nacionalnom nivou.
Pre KOMS-a sam više od deset godina radio u Gradskoj upravi grada Kruševca, tačnije u Kancelariji za mlade, kao asistent. Pre nego sam došao na tu poziciju raspitivao sam se o mogućnostima za volontiranje, jer sam hteo da pored studija kvalitetnije provedem slobodno vreme koje sam imao u Kruševcu, priča Vanja.
Za vreme studiranja u Kruševcu počeo je da volontira u organizaciji koja se bavila pravima i zaštitom životinja.
U jednom trenutku sam video poziv za trening koji je lokalna organizacija realizovala zajedno sa Kancelarijom za mlade. Delovalo mi je kao zanimljiva stvar. To da Gradska uprava ima neki servis koji je namenjen mladima. Tako sam krenuo da se raspitujem koje su to aktivnosti i šta se organizuje u KZM-u, nakon nekog vremena sam krenuo da volontiram tu.
Volontiranje u Kancelariji za mlade je rezultiralo je prvim Vanjinim ugovorom o delu koji se posle dve godine pretvorio u ugovor o radu na određeno.
Tako da sam došao volontiranjem na tu poziciju i mislim da je to retkost, ali ne i nemoguće. Zato uvek mladima predlažem da, ukoliko nemaju radnog iskustva, probaju sa volontiranjem. Time bi stekli radnu etiku i osetili bi šta je ono što njima u stvari prija i gde mogu da se pronađu.
Omladinski rad je za Vanju jedna od najvažnijih stvari na lokalu. On smatra da omladinski rad predstavlja sigurnu zonu. Omladinski radnici i radnice pružaju sistem podrške koji je nemoguće naći u porodici, instituciji ili među prijateljima.
Dobar omladinski radnik može da promeni živote mnogih mladih u lokalnoj zajednici u kojoj radi. Svestan sam da je omladinski rad meni postao važan još od perioda kada sam ja išao u srednju školu. Tada sam žudeo za aktivnostima gde mogu da volontiram i da se aktivno angažujem. Jedno od najizazovnijih, ali i najlepših iskustava koje sam doživeo je trening za omladinske radnike koji sam prošao 2012. godine, kaže Vanja.
Prošlo je skoro 20 godina otkad je Vanja krenuo da se interesuje za volontiranje i situacija se dosta promenila. Neke od razlika koje on navodi jeste da nije postojao toliko razvijen civilni sektor. Udruženja mladih i za mlade su došla vremenom do većeg izražaja, a primetan je i uticaj društvenih mreža preko kojih se brže dolazi do većeg broja informacija.
Razlika je prilična zato što imamo i krovne saveze koji se na sistemski način brinu o mladima. Neke koje bih naveo su “Opens” koji se bavi omladinskim prostorima i omladinskim centrima, što je do pre par godina bila misaona imenica. Zatim imamo “KOMS” koji radi na razvoju, unapređenju i jačanju kapaciteta svojih organizacija članica. Tu je i “NAPOR” koji okuplja omladinske radnike i radnice, tako da većina lokalnih zajednica ima svoje omladinske radnike i rad.
Jedna od odgovornosti koju Vanja izdvaja je postavljanje jednakosti u odnosu mlade osobe i omladinskog radnika. Tu ne postoji bilo kakva vrsta hijerarhije, autoriteta ili bilo čega. Omladinski radnik treba da stvori siguran prostor za mlade.
Ono što primećujem još od perioda kada sam ja bio mlada osoba je neka vrsta tokenizacije mladih, da tako nazovem. To je da mladi bivaju iskorišćeni zarad organizovanja predavanja, sesija, na taj način da oni ne dobijaju povratnu korist, kaže Vanja i nastavlja.
Ono što jeste razlika to je da je sve veći broj organizacija, pa i nadležnih institucija koje uključuju mlade u procese planiranja. Uključenjem u ceo ciklus, dakle planiranje i realizaciju aktivnosti, uključivanje mladih dovodi do njihovog sticanja osećaja vlasništva nad tim procesom. Ukoliko su pitani, primera radi, koje radionice ili programe žele, a zatim vide rezultate te ankete i upućeni su u nju, vide poziv za tu istu radionicu, oni će se prijaviti i nekako je smisleniji ceo taj ciklus, dodao je on,
Iako nije na zavidnom nivou u odnosu na mnoge zemlje, u Srbiji se ipak svake godine povećava broj ljudi koji su uključeni u omladinski rad. Jedno od pozitivnih iznenađenja jeste povećanje broja ljudi koji se bave ovom branšom, a dolaze iz manjih mesta.
Pogotovo mi je drago što vidim da se i u ruralnim sredinama u Srbiji takođe pojavljuju omladinski radnici koji su sertifikovani od strane NAPOR-a. To mi stvarno daje nadu, pogotovo mislim da je u manjim zajednicama jako značajno imati osobu od poverenja, tako da u mnogome znači omladinski rad na lokalu.
Vanja je pohađao evropske treninge koji su se ticali sfere omladinskog rada. Pored “caka” koje bi pohvatao, treninzi su se pokazali i korisnim zbog velikog broja kontakata koje je stvorio unutar i van Srbije.
Ljudima koji su učesnici treninga, uglavnom se treninzi pokažu kao izuzetno značajna iskustva. Tako sam uglavnom kasnije dobijao pozive za dalje treninge. Tako da, što se tiče informacija o daljim seminarima, oslanjao sam se delom na prve treninge i kontakte sa tih seminara. Bitno je pre prijave proveriti ko su predavači i koja su njihova iskustva. Mislim da je jako značajno da, ukoliko dajete svoje vreme nekome, ono treba za uzvrat produktovati znanjem.
Kao jedna od mnogih prilika koja se pruža mladima jesu i Erasmus Plus programi. Informacije o programima su od organizatora, različitih udruženja mladih i za mlade, dolazile ka Kancelariji za mlade. Mi smo ih dalje distribuirali mladima koji su u tom trenutku bili aktivni. KZM je poslala preko 20-oro mladih na različite evropske treninge, a povratne informacije su uvek bile pozitivne. Mnogima je to iskustvo značilo za dalje konekcije, pa čak i stipendije u inostranstvu, kaže Vanja.
Pored izuzetno heterogene grupe kojom se bave, omladinski radnici susreću se sa mnogim drugim izazovima. Pošto se omladinski rad može smatrati relativno novom branšom u našoj zemlji, često omladinski radnici ne bivaju potpuno shvaćeni od strane drugih ljudi. Za Vanju, to ne predstavlja veliki problem jer kaže da “Ukoliko stvarno veruješ u nešto, to nešto vredi bez obzira na nedaće.”
Ono što je Vanjuo držalo u ovoj branši jeste energija mladih.
Posebna je situacija kada baš kod tebe dođe grupa mladih ljudi za savet ili rešenje. Njihov elan i motivacija treba da se razvijaju, a omladinski radnici su tu kako bi im pomogli.
Za one koje bi potencijalno interesovao omladinski rad, Vanja poručuje da mogu istražiti više o NAPOR-ovoj obuci za omladinske lidere i liderke. Tako mogu ispitati da li vide sebe u procesnom radu sa mladima.
Omladinsko liderstvo daje priličnu širinu, i polaznici na obuci mogu shvatiti da li to zaista može biti njihova buduća profesija.
Ovaj tekst nastao je uz finansijsku podršku Evropske unije.
Sadržaj teksta je isključivo odgovornost Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan na projektu YoCoJoin i ne odražava nužno stavove Evropske unije niti Evropske izvršne agencije za obrazovanje i kulturu.
Za njih se ne može smatrati odgovornim ni Evropska unija niti Evropska izvršna agencija za obrazovanje i kulturu.
Comments are closed.