Iako SLAPP tužbe u Srbiji nisu zakonski regulisane, broj slučajeva kada su aktivisti bili tuženi, pretnji i pritisaka je značajan.
U Srbiji se poslednjih godina beleži porast slučajeva strateških tužbi protiv javnog angažmana, poznatih kao SLAPP postupci (Strategic Lawsuits Against Public Participation). Takvi procesi ne pokreću se sa ciljem da se dobije spor, već da se aktivisti, novinari i organizacije civilnog društva ućutkaju, iscrpe i obeshrabre.
Prema izveštaju Nacionalne radne grupe za borbu protiv SLAPP tužbi, u periodu 2021–2024. godina registrovano je više od 40 postupaka koji imaju elemente SLAPP-a. Iako nisu svi dospeli u javnost, među najpoznatijim metama nalaze se pojedinci i organizacije koje su kritikovale moćne investitore, lokalne funkcionere ili javna preduzeća.
Ko su aktivisti koji su bili na meti SLAPP postupaka u Srbiji?
Dragana Arsić i pokret „Odbranimo šume Fruške gore“ su jedan od najcitiranijih slučajeva SLAPP pritiska u Srbiji. Aktivisti iz ovog pokreta su tuženi zbog kritika radova na šumi, ukazivanja na nelegalne građevinske intervencije i upotrebe javnog dobra. Ti slučajevi uključuju parnične i krivične postupke.
Arsićeva je više puta bila izložena tužbama i pretnjama nakon što je ukazivala na seče šuma u Nacionalnom parku Fruška gora i gradnju vikend-naselja u zaštićenim zonama.
Protiv nje su pokrenute tužbe od strane pravnih lica i pojedinaca povezanih sa investicionim projektima. Iako su mnogi slučajevi kasnije obustavljeni, sama činjenica da je morala da prolazi kroz višegodišnje procese deluje zastrašujuće i na druge lokalne ekološke inicijative.
Aleksandar Jovanović Ćuta i Pokret „Odbranimo reke Stare planine“. Jovanović, poznat po angažmanu protiv izgradnje mini-hidroelektrana, bio je meta tužbi koje su podnosili privatni investitori i pojedini lokalni funkcioneri. Iako su se mnoge te tužbe kasnije pokazale neosnovanim, efekat zastrašivanja je ostao: deo lokalnih aktivista iz Pirota i Knjaževca povukao se iz javnih akcija.
Članovi Udruženja građana „Lokalni front“ iz Kraljeva, poznatog po građanskom i antikorupcijskom aktivizmu, više puta su dobijali tužbe od lokalnih političara.
U jednom slučaju, tužba je usledila nakon objave o javnim troškovima gradskih funkcionera. Sudski proces je trajao više od dve godine, iako su informacije bile javno dostupne na sajtu budžetskog portala.
Redakcija KRIK-a i njen glavni urednik Stevan Dojčinović među najpoznatijim su metama SLAPP tužbi u Srbiji. Do sada je protiv KRIK-a podneto više od 20 tužbi a trenutno je u toku 17 sudskih postupaka. Tužbe su, ugalvnom, pokrenute od strane javnih funkcionera i biznismena zbog objavljenih istraživačkih tekstova.
Novinari i urednici VOICE-a više puta su tuženi zbog tekstova o javnim nabavkama, trošenju budžetskih sredstava i korupciji u lokalnim samoupravama. U jednom od slučajeva, privatna firma je tražila dva miliona dinara na ime „povrede ugleda“, iako je tekst bio zasnovan na dokumentima iz javne evidencije. VOICE je bio i predmet kampanja u provladinim medijima, što je dodatno pojačalo pritisak.
Ekološki aktivisti u Boru i Loznici, koji su se protivili projektima rudarenja litijuma i zagađenju iz topionica, takođe su primali pravne pretnje i tužbe.
U Boru su aktivisti grupe „Za našu decu“ prijavili slučaj u kojem ih je rudarska kompanija tužila zbog „narušavanja poslovnog ugleda“, nakon što su objavili podatke o zagađenju vazduha.
Slične situacije zabeležene su i u Loznici, gde su lokalni ekolozi dobijali advokatska upozorenja nakon javnih protesta.
Nekoliko aktivistkinja i aktivista iz pokreta “Ne davimo Beograd” bilo je predmet tužbi i policijskih postupaka tokom kampanja protiv projekata „Beograd na vodi“ i „Makiško polje“. U većini slučajeva, tužbe su bile formalno zasnovane na navodnim klevetama i povredi ugleda investitora, dok je suštinski cilj bio slabljenje pokreta pred izbore i pritisak na pojedince.
Koga sistem najčešće udara?
Ekološki aktivisti i lokalne inicijative su najugroženiji — čak 60% svih SLAPP postupaka odnosi se na zaštitu životne sredine. Istraživački novinari i mediji čine sledećih 30%. Antikorupcijski aktivisti i građanski pokreti čine preostalih 10%.
Najčešći podnosioci tužbi su privatne kompanije (35%), zatim lokalni političari i javni funkcioneri, što pokazuje da SLAPP u Srbiji nije samo pravni instrument moćnih korporacija, već i sredstvo političkog obračuna.
Beograd i veće sredine imaju više slučajeva koji dolaze do javnosti. Slučajevi iz manjih gradova i ruralnih područja su često skriveniji, jer aktivisti nemaju medijske kapacitete ili se plaše posledica.
Slučajevi SLAPP tužbi u Srbiji ukazuju na obrazac — moćni pojedinci i kompanije koriste sudove kao sredstvo pritiska na one koji postavljaju pitanja.
Iako većina tužbi ne završi presudom protiv aktivista, sama činjenica da se vode godine i troše resursi dovoljna je da obeshrabri druge.
Zato se borba protiv SLAPP-a ne tiče samo aktivista i novinara, već svakog građanina koji želi da slobodno govori o javnim pitanjima.
Comments are closed.