Неквалитетна исхрана и лоше навике итекако имају утицај на ментално здравље младих.
Олгица Божиновић је нутриционисткиња која последњих 5 година помаже људима у Србији и региону. Поседује свој сајт (https://www.celerovsok.rs) на ком можете наћи доста корисних савета за бољу исхрану. Она је дипломирани инжењер биотехнологије, а такође је ради бољег разумевања материје похађала и обуку о нутриционизму у оквиру ДИФ-а.
Колико се дуго бавите нутриционизмом?
-Ја сам у нутриционизму отприлике 5 година. Осећала сам се лоше, након трећег порођаја се моје здравствено стање додатно погоршало. Покушавала сам код лекара наћи одговор, међутим, неуспешно. Имала сам вртоглавице, анксиозност и депресију; тада сам кренула да трагам за нечим што прија мом бићу и телу.
Колико често код Вас долазе млади?
–Код мене долазе и деца коју доводе родитељи, млади људи и старији људи са хроничним болестима. Увек је у питању један једини разлог. Нешто им смета што се не може излечити, омета им животни стил.
Код деце се најчешће јављају стрептокока, упале грла, проблеми са имунитетом. Код младих су посете најчешће због анксиозности, депресије и напада панике. Код старије популације су најчешћи малигнитети, проблеми са штитном жлездом итд. Дефинитивно је да нам је због модерног начина живота ослабљен имунитет те нас вируси лакше нападају.
Како пацијенти долазе до Вас?
-Ја сам доста активна на друштвеним мрежама (Инстаграм, ТикТок) где покушавам кроз неки свој рад да се приближим људима. Они то препознају па се јављају. Такође, добијам позиве и од стране директора школа, те имам радионице не само са децом, већ и са родитељима.
Фирме ме ангажују да запосленим лицима такође држим предавања о здрављу. Неко коме сам помогла усменом путу препоручи неком те се круг људи константно шири.
Који је најчешћи поремећај са којим се срећете код Ваших клијената?
-Најучесталији је проблем масне јетре. Она се јавља код 80% наше популације и јавља се у свим узрастима. Узрок томе је неадекватна и неизбалансирана исхрана. (доста пржене и доста зачињене хране преоптерећују организам).
Накнадним додавањем патогена, деца погоршавају своју здравствену ситуацију те долази до озбиљних проблема. Међутим, ти проблеми су решиве природе. Могуће је увести здравији јеловник (замена лоших намирница бољим).
Колико брзи живот, медији и друштвене мреже утичу на начин исхране и прехрамбене навике?
-Утичу веома неповољно. Тинејџери су у чипсевима, газираним и енергетским пићима, електронским цигаретама и многим опасностима којих нису ни свесни. Млади масовно користе нудле које имају појачивач укуса, натријум глутаминат, који је нервни отров. Он је присутан у свим јелима која имају специфично добар укус. Он треба да буде забрањен, вара наша чула и организам нас тера да га поновно једемо.
У ранијим периодима се често спремала храна. Брзи темпо живота утиче на то да немамо времена за припремање хране и онда бирамо „лакше“ комбинације као што су апликације које врше испоруку хране. Ми, као друштво и нација, морамо да се вратимо неким базичним вредностима – варива храна, супе и чорбе, салате… Потребно је вратити се на изворне системе вредности како би смо оздравили као нација.Слаткиши који су нам лако доступни, а веома штетни,могу бити замењени здравим алтернативама.
Колики је утицај фитнес тренера и колико се заправо њихова прича слаже са нутриционистичким врендностима?
-Фитнес тренери и уопштено инфлуенсери на Инстаграму пропагирају неке ствари, а у већини случајева они нису довољно образовани. Често на друштвеним мрежама за препоруке налазимо неке дијете, Кето дијета, на пример, избацује воће из исхране. Наш организам ради на глукозу, које воће поседује. Уколико мозак не приступи глукози из воћа, он је тражи у неким другим изворима. Сматрам да такви трендови нису корисни ником.
Фитнес тренери морају бити они који су за то способни и едуковани, а не они који су завршили неки курс и сматрају се нутриционистом или саветником исхране. Својим утицајем на друштвеним мрежама та особа људе доводи у заблуду.
Колико су често ментални поремећаји уједињени са поремећајима исхране и који су најчешћи?
-Ментални поремећаји су уско повезани са поремећајима исхране. Око 90% менталних обољења изазивају тешки метали који се налазе у лошој храни, лошој води, синтетичким лековима… Антибиотици, које неки људи користе и за најмању ситницу, садржи тешке метале и са тим се не треба шалити.
Менталне болести су у експоненцијалном расту; најчешће су анксиозности, панични напади, депресија. Јављају се такође и опсесивно – компулсивни поремећај и биполарни поремећај, али у знатно мањем броју. Највећи број младих се суочава са анксиозношћу и фобијама.
Људима који имају проблем са анксиозности саветујем да избаце млечне производе, јаја и глутен. Након тога треба увести смути који чисти организам од тешких метала (https://youtu.be/lUZJsR7cJqY). Тај смути се пије свакодневно, анксиозност се испрва погоршава, због наглог чишћења тешких метала, а касније долази до побољшања.
Колико вејп лоше утиче на организам човека?
-Лично, интензивни мириси ми изузетно сметају. Уместо јаких парфема користим етарска уља, јер је научно доказано да јаки парфеми и јаки мириси (који потичу од алдехида) повећавају ниво анксиозности. Вејпови функционишу управо на тај начин, а наша јетра упија те мирисе до мере када крене да обољева.
Све ствари које су нам лако доступне, из киоска брзих храна су готово канцерогене. Неко ко то конзумира често може добити рак дебелог црева, а када дође до испољавања симптома, већ је касно.
Децу нема ко да упозори на свакодневне опасности, потребно је причати им да постоји алтернатива и да постоји начин за другачије и здравије функционисање.
На који начин доћи до баланса у исхрани између слаткиша, меса и здраве исхране?
-Месо не би било проблем да није подивљала месна индустрија. У претходном периоду људи су ређе јели месо. Јела се проја, сир, кајмак… Сада је процват месне индустрије која даје антибиотике животињама, поиграва се хормонима и генетичким инжињерингом. То је модификовано месо које код неких појединаца изазива резистенцију на антибиотике, јер се они налазе управо у њему. Краве се хране коштаним брашном, прахом мртвих измрвљених животиња. То је токсин који је повољан за развој меса код животиња, али директно неповољно утиче на наш организам.
Зашто су нутриционисти важни?
-Улога нутриционисте је важна, јер ми знамо како исхрана делује на организам. Клијенти који ми се јављају после месец дана говоре о свом каснијем стању у суперлативу (већи апетит, боље спавају итд.), а то проистиче од малих промена.
Немогуће је увести радикалне промене „од сутра не једем то и то“ или „од следећег понедељка ћу променити све комплетно“. Битно је да људи разумеју да све потиче од малих промена које на дуже стазе праве промене у здрављу. На то треба гледати као на процес.
Шта би сте препоручили младима, како да не дође до развоја поремећаја исхране?
-Нећете погрешити ако у своју исхрану унесете пуно воћа, поврћа и махунарки; ако сте довољно на Сунцу и ако смањите употребу мобилних телефона. Треба више шетати и активирати лимфоток који се тренира/испира кретањем.
Млади су скоро у 95% случајева хронично дехидрирани. Потребно је константно пити воду, не само кад смо жедни, јер кад већ осетимо жеђ смо дехидрирани.Брза храна у младом добу једнака је болести у старијем добу, зато треба обратити пажњу на то чиме се хранимо.
ФОТО: Rawpixel.com
Comments are closed.