Nekvalitetna ishrana i loše navike itekako imaju uticaj na mentalno zdravlje mladih.
Olgica Božinović je nutricionistkinja koja poslednjih 5 godina pomaže ljudima u Srbiji i regionu. Poseduje svoj sajt (https://www.celerovsok.rs) na kom možete naći dosta korisnih saveta za bolju ishranu. Ona je diplomirani inženjer biotehnologije, a takođe je radi boljeg razumevanja materije pohađala i obuku o nutricionizmu u okviru DIF-a.
Koliko se dugo bavite nutricionizmom?
-Ja sam u nutricionizmu otprilike 5 godina. Osećala sam se loše, nakon trećeg porođaja se moje zdravstveno stanje dodatno pogoršalo. Pokušavala sam kod lekara naći odgovor, međutim, neuspešno. Imala sam vrtoglavice, anksioznost i depresiju; tada sam krenula da tragam za nečim što prija mom biću i telu.
Koliko često kod Vas dolaze mladi?
–Kod mene dolaze i deca koju dovode roditelji, mladi ljudi i stariji ljudi sa hroničnim bolestima. Uvek je u pitanju jedan jedini razlog. Nešto im smeta što se ne može izlečiti, ometa im životni stil.
Kod dece se najčešće javljaju streptokoka, upale grla, problemi sa imunitetom. Kod mladih su posete najčešće zbog anksioznosti, depresije i napada panike. Kod starije populacije su najčešći maligniteti, problemi sa štitnom žlezdom itd. Definitivno je da nam je zbog modernog načina života oslabljen imunitet te nas virusi lakše napadaju.
Kako pacijenti dolaze do Vas?
-Ja sam dosta aktivna na društvenim mrežama (Instagram, TikTok) gde pokušavam kroz neki svoj rad da se približim ljudima. Oni to prepoznaju pa se javljaju. Takođe, dobijam pozive i od strane direktora škola, te imam radionice ne samo sa decom, već i sa roditeljima.
Firme me angažuju da zaposlenim licima takođe držim predavanja o zdravlju. Neko kome sam pomogla usmenom putu preporuči nekom te se krug ljudi konstantno širi.
Koji je najčešći poremećaj sa kojim se srećete kod Vaših klijenata?
-Najučestaliji je problem masne jetre. Ona se javlja kod 80% naše populacije i javlja se u svim uzrastima. Uzrok tome je neadekvatna i neizbalansirana ishrana. (dosta pržene i dosta začinjene hrane preopterećuju organizam).
Naknadnim dodavanjem patogena, deca pogoršavaju svoju zdravstvenu situaciju te dolazi do ozbiljnih problema. Međutim, ti problemi su rešive prirode. Moguće je uvesti zdraviji jelovnik (zamena loših namirnica boljim).
Koliko brzi život, mediji i društvene mreže utiču na način ishrane i prehrambene navike?
-Utiču veoma nepovoljno. Tinejdžeri su u čipsevima, gaziranim i energetskim pićima, elektronskim cigaretama i mnogim opasnostima kojih nisu ni svesni. Mladi masovno koriste nudle koje imaju pojačivač ukusa, natrijum glutaminat, koji je nervni otrov. On je prisutan u svim jelima koja imaju specifično dobar ukus. On treba da bude zabranjen, vara naša čula i organizam nas tera da ga ponovno jedemo.
U ranijim periodima se često spremala hrana. Brzi tempo života utiče na to da nemamo vremena za pripremanje hrane i onda biramo „lakše“ kombinacije kao što su aplikacije koje vrše isporuku hrane. Mi, kao društvo i nacija, moramo da se vratimo nekim bazičnim vrednostima – variva hrana, supe i čorbe, salate… Potrebno je vratiti se na izvorne sisteme vrednosti kako bi smo ozdravili kao nacija.Slatkiši koji su nam lako dostupni, a veoma štetni,mogu biti zamenjeni zdravim alternativama.
Koliki je uticaj fitnes trenera i koliko se zapravo njihova priča slaže sa nutricionističkim vrendnostima?
-Fitnes treneri i uopšteno influenseri na Instagramu propagiraju neke stvari, a u većini slučajeva oni nisu dovoljno obrazovani. Često na društvenim mrežama za preporuke nalazimo neke dijete, Keto dijeta, na primer, izbacuje voće iz ishrane. Naš organizam radi na glukozu, koje voće poseduje. Ukoliko mozak ne pristupi glukozi iz voća, on je traži u nekim drugim izvorima. Smatram da takvi trendovi nisu korisni nikom.
Fitnes treneri moraju biti oni koji su za to sposobni i edukovani, a ne oni koji su završili neki kurs i smatraju se nutricionistom ili savetnikom ishrane. Svojim uticajem na društvenim mrežama ta osoba ljude dovodi u zabludu.
Koliko su često mentalni poremećaji ujedinjeni sa poremećajima ishrane i koji su najčešći?
-Mentalni poremećaji su usko povezani sa poremećajima ishrane. Oko 90% mentalnih oboljenja izazivaju teški metali koji se nalaze u lošoj hrani, lošoj vodi, sintetičkim lekovima… Antibiotici, koje neki ljudi koriste i za najmanju sitnicu, sadrži teške metale i sa tim se ne treba šaliti.
Mentalne bolesti su u eksponencijalnom rastu; najčešće su anksioznosti, panični napadi, depresija. Javljaju se takođe i opsesivno – kompulsivni poremećaj i bipolarni poremećaj, ali u znatno manjem broju. Najveći broj mladih se suočava sa anksioznošću i fobijama.
Ljudima koji imaju problem sa anksioznosti savetujem da izbace mlečne proizvode, jaja i gluten. Nakon toga treba uvesti smuti koji čisti organizam od teških metala (https://youtu.be/lUZJsR7cJqY). Taj smuti se pije svakodnevno, anksioznost se isprva pogoršava, zbog naglog čišćenja teških metala, a kasnije dolazi do poboljšanja.
Koliko vejp loše utiče na organizam čoveka?
-Lično, intenzivni mirisi mi izuzetno smetaju. Umesto jakih parfema koristim etarska ulja, jer je naučno dokazano da jaki parfemi i jaki mirisi (koji potiču od aldehida) povećavaju nivo anksioznosti. Vejpovi funkcionišu upravo na taj način, a naša jetra upija te mirise do mere kada krene da oboljeva.
Sve stvari koje su nam lako dostupne, iz kioska brzih hrana su gotovo kancerogene. Neko ko to konzumira često može dobiti rak debelog creva, a kada dođe do ispoljavanja simptoma, već je kasno.
Decu nema ko da upozori na svakodnevne opasnosti, potrebno je pričati im da postoji alternativa i da postoji način za drugačije i zdravije funkcionisanje.
Na koji način doći do balansa u ishrani između slatkiša, mesa i zdrave ishrane?
-Meso ne bi bilo problem da nije podivljala mesna industrija. U prethodnom periodu ljudi su ređe jeli meso. Jela se proja, sir, kajmak… Sada je procvat mesne industrije koja daje antibiotike životinjama, poigrava se hormonima i genetičkim inžinjeringom. To je modifikovano meso koje kod nekih pojedinaca izaziva rezistenciju na antibiotike, jer se oni nalaze upravo u njemu. Krave se hrane koštanim brašnom, prahom mrtvih izmrvljenih životinja. To je toksin koji je povoljan za razvoj mesa kod životinja, ali direktno nepovoljno utiče na naš organizam.
Zašto su nutricionisti važni?
-Uloga nutricioniste je važna, jer mi znamo kako ishrana deluje na organizam. Klijenti koji mi se javljaju posle mesec dana govore o svom kasnijem stanju u superlativu (veći apetit, bolje spavaju itd.), a to proističe od malih promena.
Nemoguće je uvesti radikalne promene „od sutra ne jedem to i to“ ili „od sledećeg ponedeljka ću promeniti sve kompletno“. Bitno je da ljudi razumeju da sve potiče od malih promena koje na duže staze prave promene u zdravlju. Na to treba gledati kao na proces.
Šta bi ste preporučili mladima, kako da ne dođe do razvoja poremećaja ishrane?
-Nećete pogrešiti ako u svoju ishranu unesete puno voća, povrća i mahunarki; ako ste dovoljno na Suncu i ako smanjite upotrebu mobilnih telefona. Treba više šetati i aktivirati limfotok koji se trenira/ispira kretanjem.
Mladi su skoro u 95% slučajeva hronično dehidrirani. Potrebno je konstantno piti vodu, ne samo kad smo žedni, jer kad već osetimo žeđ smo dehidrirani.Brza hrana u mladom dobu jednaka je bolesti u starijem dobu, zato treba obratiti pažnju na to čime se hranimo.
FOTO: Rawpixel.com
Comments are closed.