Veliki broj građana nije upoznat sa detaljima kako mogu da pokrenu određenu inicijativu na lokalnom nivou a učešće u lokalnom političkom životu obično se završava nakon izlaska sa glasačkog mesta.
Lokalne vlasti u Rasinskom okrugu se, prema podacima do kojih smo došli, ne trude previše da informišu građane koji, inače, malo znaju o proceduri koja je često komplikovana a iskustva organizacija civilnog društva su, uglavnom, negativna.
U Statutu Grada Kruševca čitav jedan odeljak, odnosno deset pojedinačnih članova, tretiraju neposredno učešće građana u vršenju poslova grada. Građani imaju pravo da neposredno učestvuju u vršenju poslova grada građanskom inicijativom, na zboru građana i referendumom.
Za pokretanje građanske inicijative potrebni su potpisi od ukupno 5% građana upisanih u biračke spiskove. Predlog za raspisivanje Gradskog referenduma mogu podneti najmanje 10% birača sa područja Grada, najmanje jedna trećina odbornika gradske skupštine ili Gradsko veće.
Udruženje građana za podršku evropskim integracijama “Evrokontakt” postoji od 2007. godine i u prethodnih 15 godina imalo je različita iskustva sa lokalnim samoupravama u Rasinskom okrugu.
“U Kruševcu smo imali nekoliko inicijativa. Zajedno sa sedam organizacija civilnog društva 2011. godine smo podneli inicijativu za izmenu odluke o narodnim inicijativama budući da je tada bila važeća odredba da je potrebno da se prikupi 25% potpisa svih građana za neku inicijativu. U Kruševcu bi to bilo 30.000 potpisa što je više nego što je potrebno za neki zakonski predlog u Skupštini Srbije. Mi smo predložili da taj prag bude 5% i lokalna skupština je to usvojila. Da li je to posle primenjivano? Nisam čuo da je neka inicijativa u poslednjih 17 godina pokrenuta”, priča Nenad Krstić, predsednik “Evrokontakta”.
Jedna od inicijativa u kojoj je učestvovao i “Evrokontakt” bila je da lokalna skupština u Kruševcu formira telo za međusektorsku saradnju sa civilnim sektorom. Odluka o formiranju tog saveta je doneta ali Savet nikada nije konstituisan!
“Dosta projekata smo uradili sa lokalnim samoupravama. Najbolje iskustvo imamo sa opštinom Ćićevac gde smo realizovali nekoliko projekata. Veoma su efikasni i nikada nismo doživeli kod njih stav, koji je čest, a to je prepotentnosti lokalne vlasti prema civilnom sektoru, jer oni upravljaju lokalnim budžetom.
Što se tiče ostalih lokalnih samouprava u okrugu mislim da tu dosta zavisi od ličnog odnosa. Ukoliko lično poznajete ljude lakše ćete doći do kontakata, do akcije. Nijedna lokalna samouprava nije izgradila sistemske odnose sa civilnim sektorom, Možda se desi da imaju dobre odnose sa nekom organizacijom ali sistemski, strukturno ne znam da je neko to uradio”, analizira stanje Nenad Krstić i dodaje.
“Imali smo u Kruševcu i Kraljevu inicijativu za poboljšanje prevoza ali nismo dobili odgovor iako je to konkretan problem. Za Izradu plana razvoja Ćićevca primenili smo sve moguće modele komunikacije za građane. Postavili smo model za one koje koriste internet i društvene mreže ali i za one koji to ne rade pa smo imali sastanke, telefonske pozive, kutije u mesnoj zajednici za ubacivanje pisanih predloga, prilazili preko mesnih zajednica. Mislim da je komunikacija bolja kod one grupe ljudi koja koristi Internet i Fejsbuk. Nekako se lakše odlučuju da daju priloge preko mejla. Ali generalno problem je pasivan stav građana”.
Za razliku od Nenada Krstića i organizacije koju predstavlja “Okular” iz Ćićevca ne može da se pohvali saradnjom sa predstavnicima lokalne vlasti.
“Naša iskustva su skoro uvek izrazito negativna. Lokalna samouprava ne sarađuje sa nevladinim organizacijama u našoj opštini. Ukoliko i sarađuje sa nekima to su organizacije na neki način bliske vlasti. Ne postoji nijedna inicijativa koju su podržali, bez obzira što se mi isključivo bavimo decom i mladima. Saradnja može svakako da se unapredi, pošto je nema, a isključivo je do lokalne samouprave. Mi njih redovno pozivamo na sve akcije, uvažavamo i apelujemo, ali bezuspešno. Skoro dve pune godine nijednu našu akciju nisu ni medijski ispratili, a bili smo za to vreme na više nacionalnih medija”, sa dozom rezignacije konstatuje Aleksandra Milutinović, predsednica “Okulara”.
U podnošenju različitih inicijativa i predloga prednjače organizacije civilnog društva dok su inicijative neformalnih grupa građana jako retke. U Kruševcu je u poslednjih nekoliko godina zabeleženo tek par inicijativa. Tako su, recimo, Udruženje penzionera Grada Kruševca i Udruženje građana “Slobodište”, pokrenuli inicijativu za uređenje “Bagdalske šume”. Pokrenute su i inicijative za sređivanje Pionirskog parka i obnovu bioskopa “Kruševac”. Ove inicijative su uglavnom bile propagandne, kroz nastupe u medijima i postavljanje objava na društvenim mrežama.
Da bi se zvanično pokrenula neka inicijativa u Kruševcu, u skladu sa Statutom grada, potrebno je prikupiti skoro 5.500 potpisa građana pošto je na poslednjim lokalnim izborima u birački spisak bilo upisano 106.940 žitelja Kruševca.
Šta kažu u lokalnim samoupravama? Na pitanje da li građani znaju kako da pokrenu određenu inicijativu kod lokalnih vlasti u Gradskoj upravi Kruševac ističu da građani mogu da se informišu o tome u svojim mesnim zajednicama i Službi za skupštinske poslove Gradske uprave (kancelarija 46).
“Najčešće se podnose inicijative preko mesnih zajednica a odnose se na Program razvoja grada Kruševca. Takođe se pokreću inicijative i preko drugih organa Grada koji su nadležni za odlučivanje o inicijativi koju građani žele da pokrenu”, dodaju u Gradskoj upravi.
U lokalnoj samoupravi u Brusu šturo su nam odgovorili da građanske inicijative, peticije i predlozi ulaze u proceduru “na način i postupku koji je propisan Statutom opštine Brus i Zakonom o lokalnoj samoupravi” te da “svako ko želi može biti upoznat” kako da pokrene određenu inicijativu.
“Nadležne službe opštinske uprave obavljaju i stručne poslove vezane za pripremu i pokretanje određenih inicijativa u skladu sa Zakonom”, tvrde u opštini Ćićevac dok u Varvarinu kažu da se “građanska inicijativa, predlozi, primedbe i sugestije uvažavaju prilikom izrade predloga odluka i pravilnika. Često građani iniciraju donošenje, izmene i dopune pojedinih odluka.”
Iz opština Trstenik i Aleksandrovac, i pored više pokušaja, nismo uspeli da dobijemo odgovore na tražena pitanja.
Građani sa kojima smo razgovarali su veoma skeptični kada je reč o inicijativama koje treba pokrenuti.
“Ljudi nisu zainteresovani ni za mnogo manje stvari, kao što je sređivanje zgrade ili parkića ispred zgrade, a kamoli za neke krupnije inicijative. Uvek kada se pokrene neka priča javi se neki partijski aktivista koji ubeđuje ljude da će problem brže da se reši ako se ode kod nekoga iz stranke ili lokalne vlasti. Nema dovoljno ni energije ni ljudske kuraži za neke ozbiljne inicijative. Barem ja nisam čuo”, priča Slavko Vasiljević, nastavnik u penziji.
Negativno iskustvo sa predstavnicima lokalne samouprave u vezi inicijativa ima i Snežana Jakovljević koja je u civilnom sektoru aktivna duže od dve decenije.
“Podnosile smo značajan broj inicijativa Gradu Kruševcu i lokalnim upravama u Rasinskom okrugu, koje su najčešće ostajale bez odgovora. Na primer, inicijativa da se 24. maj proglasi Danom sećanja na majske proteste građana i građanki protiv mobilizacije i odvođenja muškaraca u rat na Kosovo 1999. godine, koju Gradu Kruševcu šaljemo od 2014. godine. Nismo dobile odgovor ni u septembru 2022. godine, kada smo gradonačelnici i Savetu za rodnu ravnopravnost uputile predlog za oslikavanje murala posvećenog doprinosu žena miru na javnoj površini u gradu. Napominjemo da smo obezbedile sredstva, imamo skicu murala, dostavile predlog mogućih zidova za oslikavanje”, priča o neprihvaćenim inicijativama Udruženja žena “Peščanik” Snežana Jakovljević.
Ona smatra da u Kruševcu i drugim mestima u Rasinskom okrugu “ne postoji politička volja za saradnju sa nevladinim organizacijama, posebno onima koje kritički promišljaju stvarnost u kojoj živimo i oglašavaju se u vezi sa tim”.
“Peščanik je, naprimer, organizacija, koja za svoje aktivnosti ne može da dobije javni prostor kojim raspolaže Grad Kruševac. Kada smo Regionalnoj privrednoj komori kazale da su nam potrebne slušalice zbog prevođenja sa srpskog na albanski jezik i obrnuto, otkazana nam je već zakupljena sala. Nije nam dostupan Dom omladine, čak i pod uslovom da platimo korišćenje prostora. Da se razumemo, niko otvoreno neće reći da mi nešto ne možemo da koristimo, ne, odgovori glase otprilike: Krečenje sale; Renovira se; Već je zakazano nešto za datum koji spominjete i slično… Mi to smatramo izgovorima”.
Jakovljevićeva smatra da je potrebno da lokalna vlast konstantno unapređuje kontakte, komunikaciju i saradnju sa NVO i građanima i građankama.
Comments are closed.