KRAJ PČELARSKIM MUKAMA: Bagrem dobro cvetao, očekuje se berićetna godina

Bagrem je dobro cvetao i nije bilo izmrzavanja, to je vest koja je najviše obradovala pčelare. Nakon tri teške godine bez bagremove paše,  ovog proleća bagrem je obilato zabeleo i što je najvažnije pčele su imale koristi od njega. Još se pčelari nisu oporavili od prošlogodišnjih gubitaka, novac koji su dobili od Ministarstva poljoprivrede, otišao je na dohranu, a iz pojedinih košnica gotovo da se nije izvrcano ni kilogram meda.

– Za sad bagrem lepo medi, društva su jaka. Imali smo na kratko problem sa niskim temperaturama i kišom, ali to nije bilo ni upola strašno k’o u prethodne tri godine. Bilo je i rojenja pčela, ali to je njen prirodan nagon i svaki pčelar ima to na umu. Društva su dobro prezimela, uspela su da se izbore sa varoom (bolest pčela, prim. autora). Bilo je manjih gubitaka u granicama podnjošljivog. Ako ovakvi vremenski uslovi potraju do kraja cvetanja bagrema, postoji mogućnost da pokrijemo prošlogodišnje gubitke a možda čak ostvarimo i malu zaradu – ističe Radomir Milošević, pčelar da dugogodišnjim iskustvom.

Osim bagrema, bila je dobra voćna paša, pa je prvi put nakon vise od deset godina naš sagovornik imao voćni med, koji je ostavio pčelama. Ako se po jutru dan poznaje, ovom godinom bi pčelari trebalo da budu zadovoljni.

– Nadam se da će cvetanje bagrema na ovom našem terenu  potrajati još malo, kako bi pčele mogle što više da ga iskoriste. Prednost terene gde ja čuvam pčele ogleda se u velikoj visinskoj razlici, što je dobro jer imamo produženo vreme cvetanja bagrema – dodaje on.

Pčelarstvom bavi još od 1978 godine. Tu ljubav su mu preneli njegovi najbliži rođaci. Danas se sa radošću seća početaka. U ovom trenutku na nekoliko mesta ima raspoređenih 87 društava i sva su registrovana.

Kako nam je rekao, učio je od najboljih i svako ko želi da otpočne bavljenje pčelarstvom, trebalo bi najpre da bude strpljiv a potom i da voli ovaj posao. Konstantno usavršavanje je neophodno, kako bi pronašli i računicu. 

– Pet godina mi je trebalo da savladam osnovne stvari u pčelarstvu. To što sam učio pre skoro 50 godina, danas više nije aktuelno, tako da i danas učim i posećujem sva zimska predavanja i savetovanja koja se održavaju na našem terenu, obilazim i sajmove. Sve košnice sam napravio sam, jer mi je to bila profesija tokom mog radnog veka – objašnjava on.

Radomir je predavao tehničko u OŠ „Velizar Stanković Korčagin“ u Velikom Šiljegovcu. Nakon odlaska u penziju, samo je nastavio da se bavim pčelarstvom i da postepeno povećava broj košnica. Uglavnom sve radi sam na pčelinjaku, a kada su veći radovi, poput vrcanja meda, tada svi pripomognu. Najviše proizvodi med, u manjim količinama polenov prah i propolis. Kaže da proizvodnja izvrcanog meda varira od godine do godine, a u najboljim uslovima po košnici se može izvrcati i do 30-tak kilograma. 

U godini kakava je bila prošla, subvencije drzave su dobro došle kako bi se makar malo pokrili gubici. Ako vreme bude stabilno i bez naglih promena, a bagrem nastavi ovako da medi, Radomir se nada se će u proseku ove godine imati i do 20 kg meda, što je u poređenju na prethodne godine kada je bilo u proseku do 5 kg, odličan rezultat.

Dodajmo jjoš da će na području Rasinskog okruga ove godine biti i voća, što je ohrabrujuća vest jer su voćari u prethodne tri godine takođe ostajali praznog novčanika.

U takvim godinama, kada rodi voće, obično su otkupne cene niske. To se već može videti na tezgama gde je cena za kilogram trešanja skoro tri puta manja od  prošlogodišnje rekordne cene od hiljadu dinara.

Situacija na tržištu meda je drugačija, tu nisu do sada zabeležna tolika odskakanja, pa čak ni u lošim godinama. Postoji siguran otkup i konstantna potražnja, što utiče na stabilnu cenu, koja u ovom trenutku iznosi od 1.000 do 1.200 dinara za kilogram bagremovog meda.

Tekst i foto: S.S.