Kukljin na čekanju: Od kanalizacije do skele bez skeledžije

Iako se meštani i lokalna vlast u Kukljinu slažu da je izgradnja kanalizacione mreže apsolutni prioritet za razvoj sela, na listi nerešenih problema godinama stoje i proširenje seoskog groblja, nefunkcionalna skela na Zapadnoj Moravi i stanje lokalnih puteva. Dok građani upozoravaju da ključni projekti kasne, iz Mesne zajednice poručuju da se administrativne prepreke rešavaju i da se infrastruktura uređuje „korak po korak”.

Kanalizacija prioritet broj jedan

Iako se u selu godinama govori o više problema, sagovornici se slažu da je kanalizaciona mreža jedan od najvažnijih projekata.

– Kanalizaciju nemamo. Pominje se da je odobrena izrada projekta, ali radovi još nisu počeli – kaže meštanka Violeta Petković.

Časlav Milenković, predsednik Saveta MZ Kukljin, ističe da su predstavnici Gradske uprave nedavno boravili u selu i najavili početak projektovanja.

– Kanalizacija je naš prioritet broj jedan. Rečeno nam je da bi tokom leta trebalo da počne izrada projekta. Svesni smo da je to tek prvi korak i da je reč o veoma skupoj investiciji, ali bez toga nema ozbiljnog razvoja sela – kaže on.

Proširenje groblja čeka narednu fazu

Među problemima koje meštani često pominju nalazi se i nedostatak prostora na seoskom groblju.

– Projekat za proširenje groblja je, koliko znamo, urađen, mesta ima, ali radovi ne počinju. Danas se dešava da se sahranjujemo jedni preko drugih – dodaje Petkovićeva.

Predsednik Mesne zajednice navodi da je postupak pokrenut i da je deo procedura već završen.

– Pre dve godine dobili smo odobrenje za proširenje groblja. To je prošlo skupštinsku proceduru. Sledeći korak je eksproprijacija zemljišta i realizacija projekta. Imamo plan i projekat, a novac od usluga u kapeli čuvamo kako bismo jednog dana mogli da finansiramo uređenje tog prostora. Posle toga sledi parcelisanje i uvođenje uređenog sistema korišćenja grobnih mesta – objašnjava Časlav Milenković.

Skela bez dozvole i bez vozača

Jedna od tema koja se godinama pominje u Kukljinu jeste i prelaz preko Zapadne Morave.

Violeta Petković podseća da je još 1974. godine pokrenuta akcija prikupljanja novca za izgradnju mosta preko Zapadne Morave, ali da most do danas nije izgrađen.

– Novac je prikupljan od domaćinstava, a ljudi su ga davali verujući da će most biti izgrađen. Do danas most nije napravljen. Imamo skelu, ali nemamo skeledžiju. Neko nas ponekad prebaci kada ima vremena i mogućnosti, a mnogim meštanima koji obrađuju zemlju sa druge strane reke pristup tom zemljištu je neophodan – kaže ona.

Milenković navodi da je problem složeniji nego što izgleda.

– Posle pooštravanja propisa skela bez dozvole više ne može da se koristi. Čak i da dobijemo registrovanu skelu, potrebni su ljudi sa odgovarajućim dozvolama. Išao sam od kuće do kuće i niko nije bio zainteresovan da polaže za upravljanje skelom. Ne možemo da radimo suprotno zakonu – ističe on.

Putevi do crkava teško prohodni

Pored problema sa pristupom poljoprivrednom zemljištu, Petković ukazuje i na stanje puteva koji vode do seoskih svetinja.

– U Kukljinu imamo više crkava, a do pojedinih se dolazi veoma teško. Do jedne je potrebno preći oko tri kilometra lošeg puta, dok su i ostali prilazni putevi u veoma lošem stanju. To nije važno samo zbog vernika, već i zbog očuvanja kulturnog i duhovnog nasleđa sela – navodi ona.

Milenković, pak, kaže da se ti putevi redovno održavaju.

– Svake godine dobijamo buldožer za popravku tih brdskih puteva, a često nam se odobravaju i dodatni sati rada mehanizacije kako bi se oni doveli u prohodno stanje – navodi predsednik Mesne zajednice.

Istovremeno, dodaje da se radi i na putnoj infrastrukturi.

– Trenutno se asfaltiraju ulice Ratka Pešića i Lole Ribara u dužini od oko 1.150 metara. Nije sve moguće uraditi odjednom, ali se radi korak po korak – navodi Milenković.

Iako se stavovi o brzini rešavanja problema razlikuju, i meštani i predstavnici Mesne zajednice slažu se u jednom – Kukljinu su potrebna konkretna ulaganja u infrastrukturu, zdravstvo i komunalne usluge kako bi se poboljšao kvalitet života meštana.