KULTURO, EVE ME!: Što je više sadržaja to je bogatiji kulturni život

Pored institucionalne kulture, na koju se publika oslanja zbog sigurnosti, česte su i vaninstitucionalne forme delovanja.

U našem gradu postoje mnoga udruženja, pa i grupe koje stvaraju i dele svoj mehur sa svetom oko sebe. Analizirali smo rad  Pozorišta ” Čkalja” koje se bavi dramskom umetnošću od 2016. godine, i Bukvarta koji deluje u oblasti vizuelne umetnosti od 2018. godine.

Institucije treba da promovišu mlade

Pozorište  “Čkalja“ je zvanično nastalo 2018. godine a neformalno je počelo da deluje 2016. godine kao grupa mladih ljudi koja želi da se bavi pozorištem u gradu u kojem, u tom trenutku, nije postojalo amatersko pozorište.

“Postojale su škole glume koje, jednostavno, nisu imale mogućnost izvođenja predstava u nekom velikom broju. U jednom trenutku smo ja i još par drugara došli na ideju da se organizujemo sa idejom da spremimo i odigramo jednu prestavu za potrebe Tinfesta. Mi smo se prethodno okupili i družili na Tinfestu, iz svake škole po jedan učenik je bio član te nove ekipe. Nakon te prve predstave došla je Lidija Užarević koja je rekla “Vi morate nekako se zovete, vi morate nekako da postojite”. Tog trenutka, nastao je KUD E koji je prerastao u današnje udruženje Pozorište „Čkalja“. Hteli da odamo počast našem najvećem umetniku, najvećem glumcu koje je grad Kruševac imao. Samim tim smo na neki način profilisali naše pozorište koje do danas živi pod tim imenom i stvara.  Stefan Marković i ja smo osnivači grupe, a kasnije u tom formalnom osnivanju, moja uloga je bila predsednik skupštine, a predsednik udruženja je Ernest Međedović, koji je pri osnivanju bio najstariji član”, objašnjava Ivan Bogićević.

Uloga „Čkalje“ je kreiranje svog pozorišnog repertoara, pozorišnog života i tako da sada radi na prikupljenju mladih glumaca i njihovoj afirmaciji.

“Prva stvar koju sam naučio u Akademiji je da u kulturi nema konkurencije. Što više ljudi radi, to je više sadržaja, što više sadržaja, to je više ljudi koji će da prate sadržaj, što više ljudi koji će da prate sadržaj, to je bogati kulturi i život.

U infrastrukturalnom smislu postoje dramske sekcije, koje su na neki način najuža grupa koja se bavi nekim umetničkim delovanjem. Dramske sekcije srednjih škola se bave predstavama, spremaju predstave. Stvari se umrežavaju kroz KCK. Kasnije se ta mreža širi na vannastavne aktivnosti, grupe poput „Čkalje“ i „Kulturociklina“, a kasnije može doći i do odabira specijalizovanog odeljenja za scenske i audio-vizuelne umetnosti u Gimnaziji. Sve to ima jedan grad koji je po poslednjem popisu imao nekih 60.000 stanovnika. Od 60.000 ljudi, koliko nas je u Kruševcu, mislim da polovina nema ideju o svim činiocima pomenute infrastrukture. Da bi došli do tih 30 000 ljudi, institucije treba da ulažu u promociju mladih ljudi, da im tako pomognu. Institucije moraju da prepoznaju neinstitucionalne organizacije, da im pomognu da kroz institucijalni način promovišu njihovo sadržaj, jer Srbija ima taj generalni problem da je u većini slučajeva kultura koja se prati je i dalje većinski institucionalna, dodaje Bogićević i nastavlja.

“Kultura mladima treba da se predstavlja na najbrži način na koji može do njih da dopre. Prvo kroz škole, pa onda preko interneta, naravno, jer duštvene mreže pojedu ostatak vremena. Nama su prakse takve da obrađujemo upravo teme za koje mislimo da mlade interesuju. Prvo teme koje su aktualne generalno u društvu, koje referišu na određene probleme. Na taj način se bavimo predstavama, da bi skrenuli pažnju na te teme i da bi dali doprinos kako bi se te teme rešile, ili kako bi ih dodatno potencirali”, zaključio je naš sagovornik.

Umetnici treba da se podržavaju međusobno

Udrženje ljubitelja umetnosti “Bukvart” ima simboličan naziv.

“Želimo da se u samom nazivu brendiramo kao neko ko pravi tu azbuku, početne korake u umetnosti. “Bukvart” je postojao kao neformalna grupa nekih godina dana, nakon čega smo se registrovali 19. septembra 2019. godine, a osnivački akt je potpisan na Vidovdan 2019. godine. Imala sam ideju o tome da treba postojati neka posebna platforma za buduće umetnike, kako male, tako i velike. Primarno sa tom nekom težnjom da se pronađu talenti, da se pronađu i uobliče, da se usmere ka nekim velikim ciljevima i ka formalnom obrazovanju. Treba da pronađu svoju priču u nekoj od vizuelnih delatnosti koje im naša zemlja nudi”, priča Marija Ćirić, predsednica udruženja.

“Ja sam i u okviru rada u Kancelariji za mlade, naučila mnogo o neformalnom obrazovanju tu su mi se i rodile te neke ideje o tome kako možemo da priđemo deci i mladima i kako možemo da ih usmerimo ka nekim ozbiljnim i kvalitetnim stvarima kroz život. Sve je krenulo od jedne lepe ideje koja je nastala u saradnji sa Kruševačkim pozorištem još neke 2018. godine. Želeli smo da napravimo izložbe na autobuskim stajalištima našeg grada. To je projekat koji sprovodimo već pet godina i kroz taj projekat sam imala prilike da upoznam zaista ozbiljan broj kvalitetnih, talentovanih, mladih ljudi koji nužno se nisu opredelili za umetničke smerove.

Svakako znam da su iz tih nekih radionica, časova crtanja, slikanja, vajanja, izrade murala i svakog ostalog, ponuli i poneli neku vrstu konstrukcije za srećni život. Makar će primećivati vizualne delatnosti i srediće neki svoj životni prostor oko sebe, ako ništa drugo, dodaje  Ćirićeva.

“Bukvart” se uključio i u sprovođenje Lokalnog akcionog plana za decu i mlade.

“Od 2019. godine do sada smo imali deset izložbi na otvorenom. Imamo dve izložbe godišnje. Period oko Dana mladih koristimo za otvaranje izložba u kategoriji srednjoškolaca, dok novogodišnji period pripada mališanima. Nismo želeli da se nametnemo, već da pronađemo svoje mesto, da utemeljimo tu neku putanju i da vidimo u prvih par godina da li postoje konkretni rezultati, da li postoje mladi ljudi koji žele da se opredele za umetnost u profesionalnom smislu.Velika stvar u kulturi jeste da umetnici treba da se podržavaju međusobno, treba da se radi na mobilnosti, poručuje Marija Ćirić.