Brojne akcije studenata u poslednjih nekoliko meseci i donošenja odluka na studentskim plenumima aktuelizovali su temu direktne demokratije i njenih dometa.
Mnogi analitičari smatraju da je posredna (predstavnička) demokratija u velikoj meri kriva za trenutno stanje u kojem se nalazi srpsko društvo. Političke stranke se bore isključivo za interese svojih članova i ljudi sa kojima su poslovno ili na drugi način povezane dok se opšti interesi zanemaruju. Građani nisu na adekvatan način predstavljeni jer pojedini regioni imaju mali broj predstavnika ili ih uopšte nemaju u Skupštini Srbije. Izabrani poslanici odgovaraju jedino i isključivo stranačkim liderima i organima, jer ih oni i postavljaju na izborne liste i funkcije.
Zato su student aktuelizovali ideju direktne demokratije kao jednu vrstu antipoda opšteprivaćeno ali, očigledno, neefikasnoj predstavničkoj demokratiji.
Ideja na kojoj je zasnovana direktna demokratija je zajedničko odlučivanje građana o važnim pitanjima, što za sobom povlači zajedničku odgovornost, složnost, brzinu u odlučivanju, ali i brzinu o odlučivanju o svakom nezadovoljstvu koje je od interesa građana.
Smatra se da je direktna demokratija nastala u demokratskim gradovima-državama stare Grčke, od kojih je najuticajnija bila Atina. Tamo su se na centralnom gradskom trgu okupljali svi odrasli građani da bi raspravljali i odlučivali o zajedničkim stvarima. Iz ovog procesa odlučivanja bili su isključeni žena, deca, stranci i robovi.
Iako to mnogi ne znaju , direktna demokratija je u Srbiji postojala je za vreme Otomanskog carstva u vidu seoskih zborova koji su, doduše, imali ograničnu moć ali su, ipak, bili reprezentativni.
U Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) direktna demokratija se razvila u vidu zbora radnika, radničkih saveta, skupština stanara, kućnih saveta, mesnih zajednica, interesnih zajednica i delegatskog sistema.
Kada se danas govori o direktnoj demokratiji obično se prvo pomisli na Švajcarsku. Istorija ove demokratije potiče od Landsgemeinden, zborova na otvorenom, svih punoletnih građana muškog pola, na kojima se raspravljalo i nakon toga glasanjem odlučivalo. Ova praksa se do danas održala u dva mala kantona, Glarus i Apencel Inerhoden ali na nivou Švajcarske Konfederacije jako često se organizuju referendumi o raznim pitanjima koji spadaju i mehanizme direktne demokratije.
Pored Švajcarske primeri direktne demokratije mogu se naći, na različitim nivoima, i u drugim zemljama – Urugvaju, Argentini, Tajvanu, SAD…
Pristalice ovog demokratskog oblika tvrde da je danas moguće okupiti sve građane i na državnom nivou, pogotovo koristeći se savremenom tehnologijom, i da je ovaj vid odlučivanja budućnost.
Dok budućnost ne stigne poklonici ovog modela demokratskog odlučivanja imaju mogućnost da svoje stavove iskažu na lokalnom nivou, kroz zborove građana, referendum, inicijative, gde je moguće postići i veću efikasnost.
Naslovna fotografija: https://en.wikipedia.org/wiki/Direct_democracy/Adrian Sulc
