Za nešto manje od jedanaest meseci, od kada se vakcina protiv HPV virusa, namenjena deci od 9 do 19 godina, daje o trošku Republičkog fonda za zdravstvenu zaštitu, u Rasinskom okrugu je njome obuhvaćeno 331 dete.
Zdravstveni radnici očekivali su veći odziv, jer su se za vakcinu, pre nego što je stigla, mnogi roditelji interesovali. Problem je, smatraju, u opšte prisutnom nepoverenju prema vakcinaciji. Deo roditelja, sa kojima smo razgovarali, u nedoumici je zbog oprečnih poruka koje dobijaju preko medija i društvenih mreža. Mladi, koji bi trebalo da prime vakcinu, čekaju odluku roditelja ili su nedovoljno informisani. Istovremeno, podaci kruševačkog Zavoda za javno zdravlje pokazuju da u Rasinskom okrugu svake godine oko 150 osoba oboli od malignih karcinoma povezanih sa nekim od HPV virusa.
To što se pre nekoliko godina suočila sa dijagnozom karcinoma, čiji je nastanak najverovatnije uzrokovan HPV virusom, za Kruševljanku Anu M. bilo je presudno da vakciniše svoju ćerku.
–Žao mi je što vakcine nije bilo kada sam bila dete, jer se verovatno ne bih kasnije razbolela. Ne želim da se išta slično dogodi mom detetu. Posavetovala sam se sa lekarima kojima verujem i odlučila da je vakcinišem – ispričala nam je ona.
Većina roditelja, međutim, okleva.
–Bila sam jako blizu odluke da moja deca prime HPV vakcinu, ali sam u jednoj emisiji videla da su gosti, među kojima i lekar, bili protiv te vakcinacije. To je donekle promenilo moju odluku, ili bar odložilo na neko vreme. Nije svejedno da odvedete dete na vakcinaciju ako pre toga čujete da vakcina utiče na plodnost i da nije dovoljno ispitana – rekla nam je Marjana Kropf, majka dvoje dece.
Sličan stav ima M. L. koja još uvek razmišlja o tome da li da njena ćerka primi vakcinu:
– Opasnosti od mnogih bolesti vrebaju, tako da bi vakcinom bila zaštićena. Sa druge strane moje drugarice i ja nismo primile tu vakcinu, pa nam ništa nije falilo. Doktori čas kažu jedno čas drugo, pa mi to unosi nemir i neodlučnost. Verovatno će primiti vakcinu, ali čekam da se izgradi jasniji stav i da više dece primi vakcinu.
Sugrađanka Danijela Pavlović, čija su deca punoletna, nema dvojbu:
–Moja deca su primila sve vakcine iz redovnog kalendara imunizacije, za mene je to bilo nešto što se podrazumeva. Vakcinu protiv HPV virusa vidim na taj način, tako da bih dala pristanak, da su moja deca sada u starosnoj dobi kada bi trebalo da prime tu vakcinu. Kako je imunizacija lična ali i kolektivna odgovornost, vakcinisala bih i ćerku i sina. Antivakcinalni lobi nas bombarduje informacijama o štetnosti vakcina i donekle mogu da razumem roditelje koji su zbunjeni, ali ne mogu da razumem pojedine medicinske radnike koji promovišu nešto za šta ne postoji naučno utemeljenje. To su opasne stvari.
Mladi neodlučni i neinformisani
Učenice prvog razreda srednje škole, Anja i Mia, su nam rekle da su čule za HPV vakcinu, ali da je još uvek nisu primile.
–Moji roditelji su neodlučni pa sam i ja. U principu uradiću onako kako mi oni kažu – kazala je Anja.
Mia navodi da je čitala na internetu o tome, ali da nije sigurna ko je o tome govorio. I ona će uraditi onako kako joj budu rekli roditelji.
Za razliku od njih, njihov vršnjak Vojin ni ne zna za vakcinu.
Njegov brat Mateja, koji ove godine završava srednju školu, je čuo za vakcinu, ali nije dovoljno obavešten o tome i nije siguran da li želi da se vakciniše.
Prave informacije i prevencija spasavaju živote
Načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu dece u Domu zdravlja Kruševac, dr Dragica Simić, potvrđuje da je odziv na vakcinaciju manji od očekivanog:
–Prema zainteresovanosti koja je postojala među roditeljima za ovu vakcinu, pre nego što smo je dobili, ali i s obzirom na rad školskih lekara koji se trude i edukuju pacijente i roditelje, očekivali smo da će biti više vakcinisane dece. Bilo je sličnih situacija i ranije. Roditelji su kupovali Pentaksim vakcinu, a sada se dešava da odbiju tu vakcinu. To ima veze sa generalnom pričom protiv vakcina, u kojoj nažalost, ima eminentnih lekara. Uopšteno gledano je na nivou cele zemlje obuhvat vakcinacijom smanjen.
Dr Simić podseća da je HPV virus vrlo zastupljen u ljudskoj populaciji te da se smatra da je izmedju 22 odsto i 35 odsto žena kao i 23 odsto muškaraca zaraženo u nekom trenutku života:
–Virusom se češće zaraze žene zbog anatomije polnih organa jer virusu prija vlažna i topla sredina. U pitanju je polno prenosiv virus, a infekcije virusom na drugi način: bazeni, toaleti, ubrusi, su vrlo retke. Napada kožu i sluzokože, najčešće je infekcija asimptomatska, a u velikom broju slučajeva dolazi do samoizlečenja kod osoba koje imaju dobar imuni sistem koji eliminiše virus.
Da li će doći do pojave bolesti: kondiloma, polnih bradavica, premalignih lezija i maligniteta, zavisi, dodaje dr Simić, od brojnih faktora: ponavljane infekcije, oslabljenog imuniteta, gojaznosti,višestrukih porođaja.
–Uloga vakcine je preventivna, da spreči infekciju, a nema ulogu u lečenju infekcije. Najprikladnije je da se vakcina da kako devojčicama tako i dečacima, pre dolaska u kontakt sa virusom, dakle pre početka seksualnog života. Neželjene reakcije su vrlo retke, obično lokalne kao što su otok i crvenilo na mestu uboda.
Vakcina se u uzrastu od 9 do 14 godina daje u dve doze, dok se onima koji imaju od 15 do 19 godina daju tri doze.
–Veoma je važno znati da posledice infekcije HPV- om mogu biti ozbiljne, da je veliki broj ljudi sa asimptomatskom infekcijom, da mogu preneti virus drugoj osobi i da HPV virus inficira osobe oba pola. Prema podacima iz 2020. godine 1815 osoba oba pola godišnje u Srbiji oboli od vrste raka povezanih sa HPV-om: raka usne duplje i ždrela, grlića materice, vulve, vagine, raka debelog creva, penisa. Poznavanje činjenica i informacija i pravovremena prevencija spasava živote – poručuje dr Simić.
Dva tipa HPV-a odgovorna za 70 odsto karcinoma grlića materice!
Načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u kruševačkom Zavodu za javno zdravlje dr Mirjana Avramović objašnjava da je do sada identifikovano više od 120 tipova HPV virusa, a većina izaziva infekcije kožnog epitela dovodeći do pojave kožnih bradavica.
Dok infekcija nisko–rizičnim ili niskoonkogenim tipovima kao što su tipovi 6 i 11, objašnjava ona, može uzrokovati benigne tumore ili kondilome i papilome, visoko-rizični ili visokoonkogeni tipovi HPV (16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 68, 69, 73, 82) deluju kao kancerogeni i predstavljaju uzrok za nastanak cervikalnog i drugih anogenitalnih karcinoma.
–Tip 16 je uzročnik približno 50 odsto cervikalnih karcinoma (karcinoma grlića materice), a tipovi 16 i 18 zajedno oko 70 odsto cervikalnih karcinoma – upozorava dr Avramović.
Ona objašnjava da, iako je učestalost infekcija visoka, većina se završava spontanim izlečenjem unutar godinu do dve dana, a kod malog broja inficiranih osoba (5 do 10 odsto) razvija se perzistentna infekcija, koja je najvažniji faktor rizika za razvoj cervikalnog karcinoma.
–Ključnu ulogu u smanjenju broja obolelih od infekcija izazvanih HPV imaju mere primarne prevencije koje obuhvataju opšte mere i specifičnu meru, imunizaciju. Pored toga, od izuzetnog značaja je i sprovođenje skrininga raka grlića materice, kao mere sekundarne prevencije – napominje ona.
HPV vakcina protiv određenih visokorizičnih sojeva (Gardasil 9) postala je preporučena vakcina u Srbiji od aprila 2019. godine, a njeno davanje o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje započeto 3. juna 2022 godine.
Prema podacima kruševačkog Zavoda za javno zdravlje od tada je na području Rasinskog okruga prosleđeno 812 doza, a utrošena je 571 doza.
–U uzrasnoj grupi dece 9 do 14 godina vakcinacija je započeta kod 165 dece u Rasinskom okrugu, medju kojima je njih 124 u Kruševcu. U uzrasnoj grupi od 15 do 19 godina vakcinacija je započeta kod 166 dece u Rasinskom okrugu, od kojih je 124 iz Kruševca. Vakcinisane su i devojčice i dečaci. Oko 150 osoba iz Okruga svake godine oboli od malignih tumora povezanih sa HPV virusom – navodi dr Avramović.
Comments are closed.