Suočeni sa problemom izlivanja fekalne kanalizacije više od 100 građana Modrice obratilo se nadležnima sa zahtevom da reše ovaj problem.
“Uočena su izlivanja na više lokacija – kod stočne vage, ispred kućnog ulaza u Zanatskoj ulici broj 4, odmah preko mosta kod seoske škole, ogromno izlivanje fekalne kanalizacije u dvorištima kod mosta na ulazu u Modricu uništilo je zasade ali je mnogo veći problem što može doći do pogoršanja epidemiološke situacije”, priča Tatjana Mihailović Mladenović koja je jedna od pokretačica inicijative.
Tatjana dodaje da su neke od šahti u potpunosti prekrivene zemljom, šljunkom i peskom.
Uprkos problemima sa funkcionisanjem kanalizacione mreže JKP “Vodovod” je pre nekoliko sedmica od vlasnika domaćinstava zatražila da započnu procedure priključenja na mrežu.
“Postoje građani koji opravdano sumnjanju da ne postoji tehnička izvdoljivost odvođenja otpadnih voda od kuće do priključka u šahti. “Vodovod” zahteva od jednog broja građana ugradnju potisnih i drugih pumpi prilikom priključenja. Te pumpe bi trebale da rade na struju, što bi bio dodatni trošak za građane. Sve te pumpe imaju garanciju od dve godine što znači da bi ih nakon tog perioda građani menjali ili servisirali o svom trošku. Ovo nije prihvatljivo rešenje za veliki broj građana jer poskupljuje cenu priključka”, dodaje Tatjana Mihailović Mladenović.
U odgovoru koji je potpisao generalni direktor JKP “Vodovod Kruševac” Vladimir Milosavljević navodi se da su “radovi izvedeni prema tehničkim uslovima a da najveći problem nastaje pri padavinama kada se neregulisana atmosferska voda uvodi u kanalizacionu mrežu a projektom je predviđeno da u izgrađenu kanalizacionu mrežu ulaze samo otpadne fekalne vode”.
“Na ulazu u Modricu, kod mosta, teren je niži od okolnih puteva i pri padavinama atmosferska voda ulazi u fekalnu kanalizacionu mrežu i nastaje izlivanje. neophodno je da se reguliše dovođenje atmosferskih voda”, kaže se dalje u odgovoru.
“Pri projektovanju i izvođenju radova, zavisno od visinskih predstava terena, nije uvek moguće obezbediti priključenje objekta gravitacionim putem. Prema tehničkim propisima u ovom slučajevima se projektuju priključci sa prepumpavanjem otpadnih voda. Za svaki kućni priključak postoji tehničko rešenje i moguće je priključenje”, dodaje se u odgovoru direktora JKP “Vodovod” uz napomenu da “projekat fekalne kanalizacione mreže u naselju Modrica ne predviđa priključenje kanalizacione mreže naselja Dvorane”.
Zanimljivo da je 2018. godine Zorica Stojković, predsednica MO SNS u Modrici i odbornica u gradskom parlamentu tvrdila da je izgradnja kanalizacije “donela rešenje dugogodišnjih problema meštana ovog naselja”.
“Priznajem da smo u početku svi bili malo skeptični, ali uz pomoć lokalne samouprave predvođene Srpskom naprednom strankom, uslovi života i rada biće znatno olakšani kako domaćinstvima, tako i poljoprivrednim gazdinstvima”, kazala je tada Stojkovićeva.
Predsednik saveta Mesne zajednica Modrica Časlav Gromić sada tvrdi da “kao predsednik saveta MZ Modrica nije imao uvid u dokumentaciju za izgradnju kanalizacione mreže u mestu Modrica od 2019. do 2025. godine kao ni Savet MZ Modrica od 2021. do 2025. godine” (!?).
Da podsetimo da je izgradnja kanalizacione mreže u selima Modrica i Veliko Golovode započela marta 2017. godine. Kanalizaciona mreža u Velikom Golovodu je duga oko 5,3 kilometra a u Modrici oko 11 kilometara. Ukupna vrednost izgradnje kanalizacije u Modrici iznosi 1.073.631 evra a kompletnog projekta “LOT 2” 6,6 miliona evra. Sredstav za ovaj projekat obezbeđena su od Nemačke razvojne banke KFW.
Comments are closed.