Mladi se opijaju da ne bi slušali roditeljske pridike!

Trend konzumiranja  alkohola među mladima je u stalnom porastu, a reakcija roditelja i zajednice na tu pojavu nije odgovarajuća.

“Malo je mladih ljudi koji dolaze zbog problema sa alkoholom. Dođu zbog nekih drugih problema, a alkohol je tu kao uzgredna pojava koja je socijalno, kulturološki prihvatljiva u našim krajevima. Trend konzumacije alkohola među mladima je u stalnom porastu. Neka ranija istraživanja su govorila da alkohol 50% mladih koristi  povremeno, 20% redovno. Međutim, ja bih rekao da su ta istraživanja prevaziđena i da bi rezultati bili više poražavajući kada bi se sad radilo neko sadržajnije istraživanje”, objašnjava dečji psihijatar u Opštoj bolnici Kruševac dr Dragan Dronjak.

Studije rađene pre desetak godina prepoznavale su problem zavisnosti  u nekom uzrastu oko 20-te godine. Međutim, sa konzumiranjem alkohola se kreće znatno ranije.

“Kada biste pričali sa bilo kim od roditelja videli bi ste da je dete sa 7 ili 8 godina bilo ponuđeno pivom, vinom. Obično kad budu proslave, slave, neka porodična okupljanja ponudi se “Hajde malo pene, hajde ti si sad pravi čovek” ili za dečake “Ti si sad muškarac”. To je poruka sa kojom živimo i to je poruka koja kreće iz primarnog okruženja, porodice. Tako se negde kreće”, kaže dr Dronjak i nastavlja.

“Ono što su moja iskustva vezana za rad sa mladima, to je da najveći broj adolescenata napravi prvi ozbiljniji eksperiment sa alkoholom u 7. ili 8. razredu. Prvi alkohol je pivo, kao piće koje se konzumira u tom uzrastu. To je za decu, odnosno adolescente,  prihvatljivo  i to prvo ispijanje ide u pravcu eksperimenta “Hajde da vidim kako se osećam sa tim”, “Kako je to”, “Šta ja mogu sa tim”, “Ja sam mnogo stariji ako popijem alkohol”. Kasnije to ide u pravcu takmičenja ko će više da popije, ko može da iznese, ono što se kaže, na svojim nogama da ne padne“.

Roditelji se čude kada čuju da ime dete pije

Za razliku od osnovaca, koji se konzumirajući alkohol nadmeću, srednjoškolcima alkohol služi kao neka vrsta pomoći za prevazilaženje stresnih situacija, pritisaka, ulaznica u odgovarajuće društvo…

“Mnogi razmišljaju u stilu “Lakše mi je kad popijem da sklopim neko prijateljstvo, poznanstvo, čak i emotivnu vezu”, “Lakše mi je da priđem nekoj devojci ako sam pod dejstvom alkohola”. Jedan adolescent mi je rekao:”Ja popijem da mi bude lakše da ne čujem roditelje šta pričaju. Da ih ne čujem šta imaju da mi kažu. Stalno nešto pridikuju. Kad popijem, ja ih uopšte ne čujem.” Pitao sam ga koliko često roditelji primećuju da je nešto popio. Rekao mi je: “Retko kad” , govori o svom iskustvu sa adolescentima dr Dronjak.

Roditelji se, uglavnom, sa problemom konzumiranja alkohola susretnu kada dete dovedu u neku medicinsku ustanovu – Hitnu pomoć, Urgentni centar, Pedijatrijsko odeljenje, na detoksikaciju odnosno “na ispiranje”, narodski rečeno.

“Prva reakcija je, obično, čuđenje. “Moje dete nikad nije pilo, nikad nije koristilo alkohol”. Onda slede zbunjenost, pa malo zabrinutosti i straha zbog trenutnog stanja. Kad se vidi da je detetu malo bolje, onda krenu optužbe, kritika, teške reči… Onda se postavlja pitanje da li takvih teških reči ima i u drugim situacijama i zbog čega, zapravo, deca i adolescenti konzumiraju alkohol, kao što je meni rekao onaj dečko da popije da ne bi čuo roditelje. Jedan dobar deo mladih ljudi kaže “Pijem bezveze, iz dosade.” “Zašto?” “Skupilo se društvo i svi pijemo bezveze, jer nam je dosadno.”  Neki tako zaista i počinju. U našem gradu ima nekoliko mesta gde se mladi okupljaju i konzumiraju alkohol. Ono što mene brine u nekom stručnom smislu je to što postoji zakon koji zabranjuje prodaju alkohola maloletnim licima, ali se ne poštuje. Vlasnk jednog kluba u gradu kaže “Da nema srednjoškolaca, ja ne znam kome bih prodao ovo piće”, što je, nažalost,  poražavajuća istina“, zaključuje doktor Dronjak.

Piju dok ne padnu!

Alkohol ugrožava i fizičko i psihičko zdravlje. Često se dešava, u smislu psihičkog zdravlja, da su oni koji češće konzumiraju alkohol razdražljivi, nervozni, napeti. Kada su bez alkohola, često su nasilni, agresivni prema drugima i skloni rizičnim aktivnostima.

“Počev od toga da kombinuju alkohol sa nekim drugim supstancama, psihoaktivnim recimo, do toga da su skloni rizičnim aktivnostima poput vožnje skutera. Srednjoškolci voze auto bez dozvole pod dejstvom alkohola, česte su tuče, nasrtaji. Adolescenti imaju utisak da su hrabriji, da su snažniji, zapravo  da mogu sa svakim da uđu u sukob. Još jedan oblik rizičnog ponašanja pod dejstvom alkohola su nezaštićeni seksualni odnosi koji se u adolescenciji često upražnjavaju i za proizvod imaju i polno prenosive bolesti i, nažalost, neželjenu trudnoću kao temu kojom bi se trebalo posebno baviti. Alkohol bi mogao da bude uvod u upotrebu i nekih drugih supstanci. Nekad se kombinuje sa marihuanom, ekstazijem, sve češće sa energetskim pićima koja mogu da se kupe u slobodnoj prodaji. Deca, odnosno adolescenti, nemaju mere kada piju. To ide do kraja, dok ne padnu“, naglašava dr Dronjak.

Mnogi roditelji smatraju da sami mogu da reše problem preteranog konzumiranja alkohola od strane maloletnika.

“Alkohol, nekako, nije problem zbog koga se roditelji javljaju za pomoć psihijatrijskoj službi u tom adolescentnom uzrastu. Roditelji misle to je prolazna faza, eksperiment. Često šalju poruke “I ja sam se napio kad sam bio u tim godinama” u smislu normalizacije, u smislu da je to sasvim prihvatljivo, pri čemu ne vide da je upravo to poruka koja ohrabruje decu da ponovo uzmu alkohol, da se ponovo napiju“, zaključuju dečji psihijatar dr Dragan Dronjak.