Nevolje Monike Vulić: Otišla na bolovanje, dobila rešenje za rad u Pirotu!

Kruševljanku Moniku Vulić (32) je prošle nedelje, nakon povratka sa jednomesečnog bolovanja, sačekalo neprijatno iznenađenje i rešenje za rad u Pirotu!

Moniku Vulić je nakon povratka sa bolovanja sačekalo rešenje o premeštaju u Pirot FOTO: CINK
Moniku Vulić je nakon povratka sa bolovanja sačekalo rešenje o premeštaju u Pirot FOTO: CINK

Monika od februara ove godine radi u butiku dečje konfekcije čiji je vlasnik Nišlija Zoran Đorđević. Od 1. do 29.septembra bila je na bolovanju, o čemu poseduje urednu dokumentaciju, a kada se vratila na posao čekalo je iznenađenje.

U subotu, 30.septembra, dobila sam rešenje kojim se raspoređujem na rad u butiku u Pirotu, u ulici Knjaza Miloša 68a. Ne znam kako bih stigla do Pirota koji je od Kruševca udaljen 140 kilometara i nema direktnu autobusku vezu. Morala bih da presedam a prvi autobus iz Kruševca za Niš imam u 6.45. Znam da ne mogu da radim preko 50 kilometara udaljenosti ali radno mesto neću da odbijem a svoja prava ću da tražim. – kaže Monika.

Monika je u butik u Pirotu trebala da se javi 2.oktobra ali je umesto toga otišla u Inspekciju rada gde joj je rečeno da je rešenje nezakonito i da je prvo trebala da dobije ponudu pa tek onda rešenje.

Istog dana Monika je od vlasnika butika dobila obaveštenje da se narednog četvrtka, 12.oktobra, javi u sedište firme u Nišu, do 15 časova “radi raspoređivanja na novo radno mesto”.

Ovaj poziv je odbila jer, kako kaže, “moje radno vreme je od osam do 16 sati svakog dana, subotom od 8 do 15, tako da ne smem da napustim radon mesto jer nema ko da me menja”.

Ona je, inače, još 19.septembra prijavila vlasnika zbog isplate plata na ruke i uskraćivanja prava na godišnji odmor.

Monika je vlasnika butika prijavila zbog isplate plate "na ruke"
Monika je vlasnika butika prijavila zbog isplate plate “na ruke”

Zoran Đorđević, vlasnik butika u kojem Monika radi, kaže da ima sedam prodavnica i 25 radnika a samo sa Monikom problem.

Početkom septembra je otišla na bolovanje a onda se vratila na posao 12.septembra i rekla da neće više da radi ukoliko ne otpustim koleginicu sa kojom je u konfliktu. Bio sam zgranut takvim zahtevom i odbio sam ga. Pošto je rekla da više ne želi da radi 15.septembra sam angažovao novu radnicu. – kaže Đorđević i dodaje.
Kada se Monika vratila sa bolovanja dao sam joj rešenje za rad u Pirotu jer tamo imam potrebu za prodavačicom a u Kruševcu neraspoređenu radnicu. Kako bi to bilo da na jednom mestu imam tehnološki višak a na drugom primam radnicu?

Đorđević kaže ima i prodavnicu u Aleksincu koji je od Kruševca udaljen tek nekih 40-tak kilometara ali da tamo ima dovoljno radnica.

Gazda je zamenio cilindar i ključeve na ulaznim vratima butika pa ujutro moram da sačekam koleginicu da mi otključa. Završila sam ekonomiju a radim kao prodavačica, prijavljena sa srednjom školom. U julu sam radila sa temperaturom, pod antibioticima, a kada mi je imunitet potpuno pao morala sam da odem na bolovanje. Ne plašim se i tražim da se ispoštuje ugovor o radu, da dobijem ono što mi pripada. Vlasnik treba da mi isplati putne troškove, regres, topli obrok, radne subote. Prema mojoj računici dužan mi je već više od 100.000 dinara. – napominje Monika čija plata je, kako kaže, 20.000 dinara.

U Veću samostalnog sindikata u Kruševcu objašnjavaju pod kojim uslovima radnik može biti raspoređen na radno mesto u drugi grad.

Zaposleni može biti raspoređen u drugo mesto rada ukoliko je delatnost poslodavca takve prirode.  Važan je još jedan uslov a to je da udaljenost bude manja od 50 kilomtara, da radnik ima uslove da blagovremeno stigne na rad i da se vrati do svog mesta stanovanja. Naravno, poslodavac mora i da mu obezbedi naknada za prevoz. – ističu u stručnoj službi sindikata.

 

You might also like More from author

Comments are closed.

Skip to content