Kada je poslednjeg dana maja 2017. preuzeo dužnost predsednika Srbije Aleksandar Vučić se zakletvom obavezao da će se posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju, te da će poštovati i braniti Ustav i zakone ove zemlje. Tada je najavio i da će otvoriti unutrašnji dijalog o Kosovu, takođe uz poštovanje Ustava.
Onda je sredinom oktobra 2017. Vučić rekao da je “realno da sa predlogom za KiM izađemo u martu sledeće godine” i dodao da će to biti rešenje koje zahteva bolne kompromise sa obe strane i koje će biti napadano sa svih strana. Na pitanje ima li Srbija kapacitet da se izbori za podelu pokrajine, Vučić je u tada u intervjuu “Novostima” odgovorio da bi sve što u ovom trenutku predloži bilo protumačeno kao nametanje rešenja.
“Želim da čujem šta ljudi misle o tome. Mi u tom dijalogu nismo sami. Pitaju se i SAD, Rusija, Kina, EU. Pitaju se i Albanci”, rekao je Vučić.
Pošto je krajem prošlog oktobra počeo unutrašnji dijalog o Kosoovu, Vučić je sredinom februara ove godine ponovio da će o rešenju za Kosovo da govori “krajem marta, najkasnije početkom aprila”, da bi nakon tog roka, a ni puna tri meseca kasnije, potpuno promenio plan. Saopštio je da, ipak, ne želi da govori javno, jer bi se time oslabila pozicija Srbije.
A onda je početkom ovog meseca progovorio, od predsednika smo jasno i glasno čuli da se zalaže za razgraničenje sa Albancima i da je to politika koju predstavlja. Inače, Vučić je o razgraničenju kao rešenju za Kosovo govorio samo dva dana pošto je premijerka Ana Brnabić izjavila da Vlada Srbije još nema zvaničan stav po pitanju KiM i da će ga imati čim bude imala konkretan predlog na stolu.
“Ja se zalažem i to ne krijem, ja se svakako zalažem i to je politika koju predstavljam, da li će ona dobiti podršku naroda ili ne, ja se zalažem za razgraničenje sa Albancima. To da imamo teritoriju koja se ne zna ko je kako tretira i šta kome pripada – to je uvek izvor potencijalnog sukoba, potencijalnih nedaća i mnogo problema. Da li ćemo u tome uspeti ili ne, to je već druga stvar. Ne zavisi od nas, rekao sam bezbroj puta. Za tango je potrebno dvoje”, izjavio je Vučić 9. avgusta u Šidu.
Na šta je tačno mislio i šta tačno podrazumeva razgraničenje – da li pripajanje Severa Kosova Srbiji, razmenu teritorija ili nešto treće Vučić nije objasnio, uz obrazloženje da neće da otkriva karte uoči nastavka pregovora sa Prištinom u septembru. Istog dana, rekao je, kako su prenele “Novosti”, da to nije ništa novo i da opciju razgraničenja zagovara godinama.
“Hoćemo jasne granice, a ne provizorijum kao što je danas u kome nam jedno piše, a sasvim drugo imamo na terenu”, precizirao je Vučić.
Šta god ovaj aranžman podrazumeva, jasno je da to znači nekakvu promenu granica i nekakvo priznanje Kosova, budući da se zemlje ne razgraničavaju same sa sobom. To znači i da je nešto više od godinu dana od polaganja zakletve u kojoj kaže da će sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, Vučić promenio priču i sada se, kako sam kaže, zalaže za razgraničenje, zbog čega dobija ocenu “nedosledno”.
Dan nakon Vučićeve izjave o razgraničenju, direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić poručio je da je sporazum sa Albancima “miljama daleko”, ali da će, ako ga bude, Srbija dobiti više, te da je “dugo od javnosti skrivano da je veći deo Kopaonika na teritoriji KiM i da na 150 metara od Pančićevog vrha patrolira Kfor”. Generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković podsetio je da je o razgraničenju govorio još Dobrica Ćosić i dodao da ovo nije prvi put da Vučić govori o razgraničenju kao rešenju.
Ne stoji, međutim, tvrdnja da opciju razgraničenja Vučić zagovara godinama. Odnosno, ako je i zagovara, o tome nije govorio javno. O podeli KiM kao dobrom rešenju proteklih godina više puta je govorio ministar spoljnih poslova i lider socijalista Ivica Dačić (na primer ovde, ovde i ovde), a pre otprilike dva meseca i ministar odbrane Aleksandar Vulin rekao je da je za razgraničenje na KiM.
Predsednik Srbije donedavno je, međutim, odbacivao ideju o bilo kakvoj promeni granica. Tako je u februaru 2017. povodom predloga američkog republikanskog kongresmena Dejne Rorabahera o razmeni teritorija na jugu Srbije za sever Kosova, rekao da je to samo pokušaj traženja drugih rešenja.
“Mi imamo naš Ustav koji jasno govori o integritetu”, bio je eksplicitan Vučić.
Takođe, pre samo šest meseci, Vučić je na TV Happy ideje o podelama i sličnim modelima nazvao neozbiljnim i smešnim, poručivši da Srbija u pregovore treba da ide sa ozbiljnim i realnim ciljevima. Odgovarajući na pitanje šta se krija iza spekulacija da se između zvaničnog Beograda, Prištine i Tirane navodno dogovara “razmena teritorija”, odnosno “podela Kosova”, Vučić je tada, sredinom februara, odgovorio:
“Krije se pokušaj da svi kažu Vučić je dovoljno jak politički, ume da trpi kritiku, napade, kako hoćete… Ajde da mi njega nateramo i nagovorimo da to ne baš formalno, ali da to nekako prizna, a mi ćemo da vidimo šta to možemo Srbiji da damo, ali neka zaborave na Kosovo. Ja se na to nasmejem (…) Ljudi, to je toliko neozbiljno, to je toliko smešno.”
U istoj emisiji pred kamerama je demonstrirao šta radi sa “raznoraznim” predlozima o Kosovu koje je, kako je rekao, dobijao od diplomata sa Zapada. Bilo je tu, dodao je, i predlog modela dve Nemačke.
“Više različitih papira sam do sada pocepao. Samo uzmem ovako – a na tom papiru su pisale razne stvari… Donesu mi i kažu: ‘Nemoj, Aleksandre, da se ljutiš’. A ja uzmem i ovako pocepam.”
Kako je od odlučnog odbacivanja ideja o podeli i sličnim modelima kao “neozbiljnih i smešnih”, za pola godine promenio stav i stigao do toga da su razgraničenje i etničke granice upravo ono za šta se zalaže, Vučić građanima nije objasnio. Nakon što je nemačka kancelarka Angela Merkel eksplicitno ponovila da nema menjanjanja granica na Balkanu, Vučić je rekao da to znači da je za nju “razgraničenje završeno”.
“Ono što je rekla Angela Merkel, da je protiv razgraničenja… Pa ona nas je već razgraničila, ali tako što je celo Kosovo odvojeno od Srbije, da je celo Kosovo nezavisna država… Svi oni (Angela Merkel, zapadne države) smatraju da je Kosovo celovito, nedeljivo, suvereno i da pripada Albancima, iz njihovog ugla je to završena stvar”, rekao je Vučić.
Vučić nikada nije objasnio ni kako je došlo do potpunog zaokreta u njegovim stavovima – od onog “da je KiM u sastavu Srbije” i “da se Srbija mora pridržavati svog Ustava”, što je poruka zahvaljujući kojoj je, između ostalog, došao na vlast 2012. godine, do današnjeg – “hoćemo jasne granice, a ne provizorijum”.
Vučićev predlog kritikovale su nevladine organizacije u Srbiji i na Kosovu i pozvale visoku predstavnicu EU Federiku Mogerini da se izjasni protiv podele Kosova ili razmene teritorija na etničkom principu, jer je taj princip, kako su naveli, u prošlosti region u više navrata gurnuo u krvave sukobe.
Izvor: Istinomer.rs
Comments are closed.