OKRUGLI STO O BEZBEDNOSTI NOVINARA: Neophodna bolja saradnja na lokalnom nivou

U sklopu projekta “Jačanje bezbednosti novinara u Centralnoj i Južnoj Srbiji” u Aleksincu je, u četvrtak, održan okrugli sto na kojem su novinari razgovarali o bezbedonosnim problemima sa kojima se susreću.

“Novinari koji rade u malim gradovima i udaljenim područjima su ugroženiji od novinara u Beogradu I Novom Sadu, jer nisu u stanju da adekvatno procene pritisak koji trpi njihov rad i manje su ohrabreni da slučajeve prijave policiji”, istakao je Slaviša Milenković, predsednik Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK, koji sprovodi projekat “Jačanje bezbednosti novinara u Centralnoj i Južnoj Srbiji”.

On je podsetio da je 2020. godine u bazi napada na novinare Safejournalists.net registrovano ukupno 72 slučaja različitih napada na novinare I medijske uposlenike a u 2021. godini 66 slučajeva.

“Prema podacima iz Baze podataka napada na novinare  NUNS-a u Nišavskom okrugu je u poslednjih desetak godina registrovano 47 napada na novinare. Najviše napada bilo je u Nišu, od čega 14 u poslednje dve godine. Po jedan napad registrovan je u Sokobanji, Ražnju i Aleksincu”, dodao je Milenković.

Vladimir Ćurčić iz Opštinskog javnog tužilaštva u Aleksincu je podsetio da su u ovom gradu imali samo jedan ozbiljniji slučaj, kada je novinaru lokalnog portala zapaljen auto.

“Taj postupak je okončan pravosnažnom presudom. U Tužilaštvu imamo dve osobe zadužene za kontakt sa novinarima u slučaju kada im je bezbednost ugrožena i uvek smo spremni da reagujemo”, naglasio je Ćurčić.

Ninoslav Miljković, glavni i odgovorni urednik portal AlPress, podsetio je na slučaj ubistva novinara Milana Pantića iz Jagodine koji i posle više od 20 godina nije razrešen.

“Prema informacijama koje su dobila novinarska udruženja policija je korektno obavila svoj deo posla ali tužilaštvo odugovlači. Zato se sada zahteva da slučaj bude prebačen Tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu. Međunarodna asocijacija novinara, takođe, insistira da se ovaj slučaj reši”, kazao je Miljković naglašavajući kako je saradnja sa Tužilaštvom u Aleksincu korektna.

Aleksandar Marković iz portal Aleksinac.net govorio je o svom slučaju od pre nekoliko meseci.

“Izveštavao sam sa ekološkog protesta koji je organizovan u gradu, čak sam i razgovarao sa policijacima tom prilikom. Sve je proteklo u redu da bih nekoliko dana kasnije dobio prijavu od policije. Otišao sam kod načelnika kako bih dobio objašnjenje a tamo mi je rečeno da sam prijavu dobio jer sam ometao saobraćaj”, priča Marković.

On kaže da se za njegov slučaj čulo i van Aleksinca, u Beogradu i drugim gradovima, a neke beogradske redakcije I udruženja ponudili su se da pokriju troškove kazne od 5.000 dinara.

“Ono što me je posebno zabolelo u tom slučaju je reakcija kolega iz grada. Nisu objavili ni reč o tome da sam kažnjen”, dodaje Marković.

Marković kaže da je od lokalnih struktura proglašen za “neprijatelja” zbog čega ne dobija informacije iz opštine a pojedini saradnici rade to krišom jer se plaše da bi mogli imati problema na poslu.

“Nemam gram poverenja u institucije ni u Aleksincu, ni u državi”, zaključuje Marković.

“Državne institucije, na lokalu još više, koje često ne dostavljaju ili izbegavaju da daju informacije od javnog interesa i tako primoravaju novinare da koriste neformalne izvore koje često ne mogu da navode. Na taj način posredno ugrožavaju bezbednost novinara. Policija bi trebala, u duhu savremenog vremena, brže da dostavlja tražene informacije i da dnevnim saopštenjima za lokalne medije obuhvati sve događaje iz te sredine. Da redakcije, novinari i urednici poštuju kodeks izveštavanje, da se sa građanima radi na medijskoj pismenosti, da mediji budu odgovorniji i slično”, sugestije su Ninoslava Miljkovića kako poboljšati bezbednost novinara ali i kvalitet izveštavanja.

Projekat “Jačanje bezbednosti novinara u Centralnoj i Južnoj Srbiji” sprovodi se uz podršku programa SafeJournalists.net i finansijsku pomoć Evropske unije.