Zakonom o zdravstvenom osiguranju, predviđeno je obavezno i dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Ogromna većina stanovništva Srbije obuhvaćena je obaveznim zdravstvenim osiguranjem.
Sistem počiva na načelima obaveznosti, solidarnosti i uzajamnosti, javnosti, zaštite prava osiguranih lica i zaštite javnog interesa. Predviđeno je i stalno unapređivanje kvaliteta, ekonomičnosti i efikasnosti. To su dobri principi na kojima građanima treba obezbediti prava iz zdravstvenog osiguranja. U stvarnosti, međutim, oni često pokleknu pred birokratijom, dugim listama čekanja ili trenutkom kada saznate da vam poslodavac nije uplatio doprinose.
Da biste lakše razumeli propise, pojmove i procedure, u narednim tekstovima analiziraćemo najčešće nedoumice i odgovarati na vaŝa pitanja.
Razlika između osiguranika i osiguranog lica
Odmah na početku, objasnićemo razliku između osiguranika i osiguranog lica. Na prvi pogled izgleda da je to isto, ali nije.
Kada govorimo o obaveznom zdravstvenom osiguranju, osiguranik je fizičko lice koje je obavezno osigurano u skladu sa zakonom. Najjednostavnije rečeno, to je neposredni „nosilac” osiguranja po osnovu svog radnog, ličnog ili drugog zakonom priznatog statusa. To su, na primer, zaposleni, preduzetnici i penzioneri. Zakonom su obuhvaćene i određene kategorije građana, koje nemaju drugi osnov osiguranja, među kojima su deca do 18 godina života, studenti do kraja propisanog školovanja, a najkasnije do 26. godine života, trudnice i porodilje, lica starija od 65 godina, korisnici socijalne zaštite, oboleli od teških bolesti i druge ranjive kategorije, pod uslovima propisanim zakonom.
Osigurana lica su osiguranici, ali i članovi njihovih porodica, kojima se obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ovaj pojam je, dakle, širi i obuhvata i one koji pravo ostvaruju preko osiguranika, kao što su deca ili supružnici. Kada imate priznato svojstvo osiguranog lica, postavlja se pitanje koja prava možete da koristite. Tu spada zdravstvena zaštita: preventivni pregledi, pregledi i lečenje u domovima zdravlja i bolnicama, rehabilitacija, medicinska sredstva i lekovi na recept, u obimu i pod uslovima utvrđenim posebnim pravnim aktima.
Postoje i prava na novčane naknade. To može biti naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, kao i naknada troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite.
Šta da radite kada vam nisu uplaćeni doprinosi?
Deŝavaju se situacije, kada građanin poseduje zdravstvenu karticu, ali mu je pružanje određene usluge odbijeno. Kartica zdravstvenog osiguranja služi kao dokaz svojstva osiguranog lica, ali za korišćenje prava mora biti evidentirana kao važeća, odnosno overena u bazi podataka RFZO-a. Overa se, po pravilu, vrši na osnovu uplaćenih doprinosa. Ako poslodavac ili drugi obveznik kasni sa uplatom, kartica može biti evidentirana kao neoverena i tada osigurano lice ne može da koristi sva prava u punom obimu na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Ipak, zakon predviđa važne izuzetke. I kada doprinosi nisu uplaćeni, obezbeđuju se hitna medicinska pomoć, određeni preventivni pregledi i skrininzi, obavezna imunizacija i palijativno zbrinjavanje. Ako je osigurano lice zbog neuplaćenih doprinosa samo platilo zdravstvenu uslugu, može pod propisanim uslovima tražiti naknadu troškova od obveznika koji doprinos nije uplatio.
U praksi se dešava i da građanin izgubi ili ošteti karticu. Tada se podnosi zahtev za novu, a lice koje ima pravo na overenu ispravu dobija potvrdu koja važi do uručenja nove kartice.
Pre odlaska kod lekara, predlažem da na portalu RFZO-a proverite, do kada je kartica overena i da li je važeća. Tako možete izbeći neprijatnosti na šalteru i na vreme rešiti eventualni problem.
Pišite nam o svojim dilemama i iskustvima u ostvarivanju prava iz zdravstvenog osiguranja. U narednim tekstovima zajedno ćemo tražiti jasne odgovore i praktična rešenja.
Goranka Vilimanović, dipl.pravnica u penziji
Comments are closed.