Preko hiljadu akademika, naučnika i univerzitetskih profesora danas je predalo peticiju kojom zahtevaju od Vlade, Skupštine i Predsednika hitnu obustavu implementacije novousvojenih obrazovnih zakona.
Elektronsku peticiju koja se nalazi na adresi www.upi.rs potpisalo je preko 1700 građana od kojih su preko 1200 akademici, univerzitetski nastavnici i istraživači. Među potpisnicima se nalaze najveći stručnjaci iz oblasti obrazovanja koje naša zemlja ima.
Peticija je predata slanjem na elektronske adrese kabineta Vlade, Skupštine i Predsednika Republike Srbije, u duhu procesa digitalizacije i u skladu sa novim Zakonom o opštem upravnom postupku koji omogućava elektronsko opštenje sa državnim organima. I nakon predaje peticija je otvorena za potpisivanje kako bi je zainteresovani građani mogli potpisati.
Skupština Republike Srbije je u toku septembra i oktobra usvojila ukupno šest obrazovnih zakona koji pokrivaju celokupno obrazovanje, od vrtića do fakulteta. Tokom donošenja zakona ignorisana su mišljenja nezavisnih stručnih tela i akademske zajednice. Ovakva procedura rezultovala je ostavkama u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje i reakcijom najviših akademskih institucija – Konferencije univerziteta Srbije, Srpske akademija nauka i umetnosti i Nacionalnog saveta za za visoko obrazovanje.
Usvojeni zakoni, prema mišljenju stručnjaka, predstavljaju strahovit udar na autonomiju univerziteta, na obrazovne politike, a samim tim imaju dalekosežne posledice po kvalitet obrazovanja i razvoj društva. Reč je o nizu loših odredbi koje mogu naneti dugoročnu štetu obrazovnom sitemu.
Na konferenciji za novinare najavljeno je osnivanje Udruženja profesora i istraživača sa ciljem da se stavovi akademske zajednice čuju glasnije i neposrednije u pitanjima od značaja za obrazovanje i nauku u Srbiji.
Među potpisnicima peticije su: Ivan Ivić, Živan Lazović, Miodrag Popović, Vladica Cvetković, Miljenko Perić, Dušan Teodorović, Đorđe Šijački, Dejan Popović, Nenad M. Kostić, Aleksandar Baucal, Ana Pešikan, Srbijanka Turajlić, Tinde Kovać Cerović, Vesna Rakić Vodinelić, Srđan Verbić, Miodrag Zec, Aleksandar Lipkovski, Jovo Bakić, Ratko Jankov, Milena Dragićević Šešić.
„Zakon je najmanje loš po onome što u njemu piše, mada ima i veoma loših i štetnih rešenja, poput omogućavanja novih mandata rektorima i dekanima. Mnogo je lošiji, međutim, u delu koji nedostaje, a to su najvažniji problemi srpskog univerzitetskog obrazovanja. Među njima je i nemogućnost da se utiče na upisnu politiku. Ubedljivo je najgori po načinu na koji je donet – uz neskriveno ponižavanje akademske zajednice i uz najdirektnije ignorisanje stava najvažnijih institucija i tela u visokom obrazovanju u Srbiji”, smatra Vladica Cvetković, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
„Za nas kao predstavnike akademske zajednice, novi Zakon o visokom obrazovanju sporan je iz dva razloga koji su – naravno, ne slučajno – uzajamno povezani. Prvo, konačnu verziju Predloga Zakona izradila je u završnoj fazi uža radna grupa Ministarstva, pri čemu ne samo da nisu nisu uvaženi stavovi i primedbe naše zajednice izneti tokom javne rasprave, nego su intervencijom skupštinskog odbora, tokom skupštinske procedure, suštinski izmenjene odredbe koje se tiču sastava regulatornih tela zaduženih za razvoj i unapređenje kvaliteta visokog obrazovanja. I drugo, drastično je narušena autonomija univerziteta time što je izbor članova tih tela prenet na izvršnu vlast, a njihov sastav, kao i sastav organa upravljanja (saveta), izmenjen na uštrb predstavnika akademske zajednice”, kaže Živan Lazović, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
„Prema analizi Evropske asocijacije univerziteta, autonomija univerziteta ima četiri komponente (organizaciona, finansijska, zapošljavanje i plate, akademska) i ocenjuje se korišćenjem 30 indikatora. Analizom je obuhvaćeno 29 sistema visokog obrazovanja. Srbija je relativno loše ocenjena: organizaciona autonomija (26), finansijska autonomija (23), zapošljavanje i plate (20), akademska autonomija (23) i to prema zakonskim rešenjima iz 2005. godine. Nova zakonska rešenja će sigurno pogoršati ocene u pogledu organizacione, akademske i autonomije zapošljavanja i plata. Što se tiče finansijske autonomije, stanje je potpuno neizvesno, jer se čeka novi zakon o finansiranju visokog obrazovanja.“, pojašnjava Miodrag Popović, redovni profesor Elektrotehičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Comments are closed.