POGON ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA: Maksimalno korišćenje obnovljivih izvora energije

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda je pušteno u rad 2020. godine i u njegovu izgradnju su uložena značajna sredstva kako bi se obezbedilo očuvanje ekosistema Zapadne Morave.

Šta je izgradnja Postrojenja zaprečišćavanje otpadnih voda donela novo i korisno za Kruševac i njegove građane?

Postrojenje nije samo kapitalni poduhvat, nego i simbol tehnološkog napretka. Ono postavlja Kruševac na mapu najmodernijih i ekološki osvešćenih gradova Evrope. Prečišćavanjem otpadnih voda čuva vodni ekosistem Zapadne Morave. Osim toga, izgradnja PPOV u Kruševcu bila je preduslov za definisanje projekata sakupljanja i odvođenja otpadnih voda u opštinama Brus i Blace, kroz izgradnju dva manja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u ovim opštinama. Sve ovo se sprovodi u cilju očuvanja akumulacije Ćelije, koje  predstavlja osnovni i glavni izvor vodosnabdevanja za grad Kruševac i njegovu okolinu.

Postrojenje se prostirena preko 5 hektara, locirano između trase auto-puta Pojate–Preljina i odbrambenog nasipa Zapadne Morave, i obuhvata 41 objekat koji čine jedinstvenu proizvodnu celinu koja obuhvata tri linije:

• prečišćavanje vode,
• prerada mulja i proizvodnja biogasa
• solarno sušenje mulja.

Finansiranje ovog projekta realizovano je kreditnim sredstvima Nemačke Razvojne Banke.  Ukupna vrednost projekta sa pripadajućom gradnjom kolektorske mreže u dužini od 63 kilometara iznosila je 23.846.000 evra, objašnjava Mladen Nikolić, Rukovodilac sektora za prečišćavanje otpadnih voda.

Da li je Postrojenje po standardima EU i šta je još potrebno uraditi da bi se dostigli najviši ekološki standardni?

Puštanjem u rad ovog izuzetno vrednog Postrojenja, Grad Kruševac postavlja standarde visoko, ne samo u prečišćavanju otpadnih voda, već i u maksimalnom korišćenju obnovljivih izvora energije.

Ovo Postrojenje koristi najsavremeniju tehnologiju, uključujući proces anaerobne digestije za obradu mulja, uz proizvodnju biogasa kao rezultat. Biogas se skladišti i pretvara u električnu i toplotnu energiju putem gasnog generatora. Gasni generator na postrojenju proizvodi do 300 kilovata struje na sat čime podmiruje od 40 do 45% sopstvenih potreba.

Otpadni mulj koji se stvara u procesu prečišćavanja otpadnih voda prvo se dehidratiše, a kasnije suši uz pomoć solarne energije.  Solarno sušenje se obavlja u velikom staklenom objektu, poput staklene bašte, sa pet odvojenih polja veličine 90 sa 12 metara. Mašine okreću i suše mulj kako bi izgubio što više vlage. Tako osušen mulj ima svojstva lignita, koja se mogu koristiti kao energent nakon spaljivanja. Osušeni mulj se dalje koristi u cementari u Popovcu. Ovo je primer kako se inovacijama i efikasnim procesima može unaprediti ekološka i energetska održivost lokalne zajednice.

Da li je planiran razvoj postrojenja  i na koji način je još moguće unaprediti rad?

Projektovani kapacitet postrojenja je za 90.000 korisnika, uključujući i privredu, uz mogućnost proširenja na 120.000 korisnika.Tokom prošle godine postojenje je radilo sa opterećenjem od 65 do 70 %  ukupnog kapaciteta. JKP„Vodovod -Kruševac“ i Grad Kruševac u kontinuitetu prate rad postrojenja i planiraju dalji rad i unapređenje istog. Postrojenje u Kruševcu od puštanja u rad početkom 2020. godine privlači dosta pažnje, a samim tim tokom godina javljale su se razne ideje koje bi mogle da unaprede rad postrojenja ili iskoriste njegov potencijal u neke druge svrhe. Jedna od tih ideja bi uskoro mogla biti i realizovana uz pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Radi se o korišćenju prečišćene vode sa postrojenja za grejanje grada pomoću toplotne pumpe koja bi bila instalirana u gradskoj Toplani čime bi se unapredila usluga koju toplana pruža svojim korisnicima.

Na koji je način je moguće povećanje količine energije koja se dobija iz biogasa?

Biogas se dobija anaerobnom digestijom mulja koji se stvara prilikom procesa prečišćavanja otpadnih voda. Energetska vrednost tako dobijenog biogasa je konstantna. Povećanje količine energije je moguće samo povećanjem produkcije biogasa kroz proces anaerobne digestije a ona u mnogome zavisi od kvaliteta ulazne vode tj. biološkog opterećenja koje nam dolazi kanalizacijom.

Koliki je ekološki, a koliki ekonomski značaj rada Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda?

Kao najosnovniji izvor života, voda se nemilice troši i zagađuje. Veliki broj zemalja preduzima opsežne mere i ulaže velika sredstva, kako bi se zaustavilo zagađenje i u prirodu vratila čista, nezagađena voda. Cilj prečišćavanja je dobijanje čiste vode, a kao nusproizvod, pri tretmanu, nastaje otpadni mulj. Čista voda se vraća uprirodu, a otpadni mulj se šalje na dalji postupak obrade. Procenjena čistoća prečišćene vode, koja je u skladu sa standardima kvaliteta kišnice, redovno se meri kroz monitoring kvaliteta vode u Zapadnoj Moravi, a potvrdu kvaliteta potvrđuju i analize iz Zavoda za javno zdravlje Kruševac. Već sada vidimo pozitivne rezultate u monitoringu kvaliteta vode u Zapadnoj Moravi. Prema analizama Zavoda primećeno je poboljšanje kvaliteta vode reke nakon ispusta efluenta Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda grada Kruševca. Ovi rezultati jasno ukazuju na uspeh Postrojenja u smanjenju štetnih uticaja otpadnih voda na vodni ekosistem Zapadne Morave.

Koncept održivog razvoja dobija na značaju sa pokušajem da se usklade ciljevi privrednog razvoja sa ciljevima očuvanja kvaliteta životne sredine, zaključuje Mladen Nikolić, rukovodilac Sektora za prečišćavanje otpadnih voda JKP „Vodovod Kruševac“.