ПРОГРАМ УНАПРЕЂЕЊА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ: Фокус на децу, старије и особе са инвалидитетом

0

Град Крушевац је први пут усвојио трогодишњи Програм унапређења социјалне заштите, који по структури и садржају има тежину стратешког документа.

Како објашњава Зорана Павловић, шефица Службе за социјалну и здравствену заштиту, документ је настао у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина (СКГО), а обухвата детаљну анализу стања, мапирање потреба корисника, кључно дефинисане циљеве и акциони план са временским оквирима и мерама.

До сада смо радили једногодишње програме, а претходна Стратегија развоја социјалне политике важила је за период 2015–2020. Будући да је у најави нова национална стратегија и промене законодавног оквира, препорука је била да не доносимо нову локалну стратегију већ да чекамо национални оквир“, појашњава Павловић.

Снажна веза здравственог и социјалног система

Програм је резултат истраживања које је укључило и фокус групе са корисницима и институцијама, као и упитнике за грађане.

У оквиру израде Програма спровели смо консултације са свим релевантним актерима у области социјалне политике, организоване су фокус групе са корисницима и институцијама, а спровели смо и анкетирање грађана упитницима. Грађани су као најугроженије групе препознали сиромашну децу, децу са инвалидитетом и старачка, самачка домаћинства. Занимљиво је да су многи као кључни фактор квалитета живота навели недоступност здравствене заштите, што указује на снажну повезаност здравственог и социјалног система. Крушевац, као локална самоуправа, не може директно утицати на секундарни ниво здравствене заштите, али може развијати интегрисане социјално-здравствене услуге, што Програм и предвиђа“, каже Зорана Павловић.

Zorana Pavlović iz Odeljenja za društvene delatnosti Grada Kruševca FOTO: S. Milenković
Zorana Pavlović , šefica Službe za socijalnu i zdravstvenu zaštitu Gradske uprave FOTO: S. Milenković

Као кључне циљне групе за наредни период истакнути су деца, млади и породица, старије особе, које чине скоро четвртину становништва, и особе са инвалидитетом. За спровођење програма у периоду 2025–2027. године пројектована је вредност од 1.406.988.395 динара, а само за 2025. годину из буџета града је издвојено 394.544.395 динара за социјалну заштиту.

Поносни смо што Крушевац има најразвијенију услугу помоћи у кући у Србији. Услугу користи 727 корисника, ангажовано је 48 геронто-домаћица од укупно 62 лица која раде на пружању услуге, а у 2024. години за ту услугу издвојено је 67 милиона, док за 2025. планирамо 80 милиона динара“, наводи Павловић.

Услуга личног пратиоца деце са сметњама такође бележи раст: ангажовано је више од 156 пратилаца, а издваја се 91.520.000 динара.

Развијање постојећих и увођење нових услуга

Рад Породично-едукативног центра је неопходно даље унапређивати. У њему функционише Саветовалиште за брак и породицу и Клуб за младе. Саветовалиште пружа индивидуално саветовање, породичну терапију, медијацију, као и подршку женама које су жртве насиља. У наредном периоду разматрамо и могућност да ову услугу развијемо као међуопштинску, где би друге општине партиципирале у трошковима“, наглашава она.

За рад установе Центар за особе са инвалидитетом која пружа услугу Дневни боравак за одрасле са телесним инвалидитетом, односно интелектуалним тешкоћама се издваја 16,8 милиона динара.
Материјална давања обухватају једнократне новчане помоћи (44,5 милиона), подршку удружењима грађана (12,8 милиона), као и друге облике подршке – превоз, ужине, школски прибор и подршку ромској деци. За рад Народне кухиње издвојено је 24 милиона динара.
Посебно се издваја нова мера популационе политике „Град и родитељи за лакше образовање“, која је само део укупних издвајања за популациону политику, која достижу 109 милиона динара.

Предлог је и увођење паник тастера за старије особе које живе саме, нарочито у руралним срединама. То је важан корак ка унапређењу сигурности старијих суграђана“, додаје  Зорана Павловић.

Очекује се да у 2025. години Програм социјалне заштите обухвати 22.205 корисника.

Наш циљ је да све услуге унапређујемо, учинимо их одрживим и доступним што ширем кругу корисника. Фокус остаје на развоју заједнице у којој грађани брину једни о другима и у којој сви имају једнаке шансе за живот“, закључује Зорана Павловић.

 

You might also like More from author

Leave A Reply

Your email address will not be published.