RODNI REFLEKTOR ZA MLADE: Obrazovanje i kultura nisu imuni na seksizam

Brojni primeri seksizma mogu se naći u udžbenicima za osnovnu i srednju školu ali i kompletnom obrazovnom sistemu.

Školski udžbenici često sadrže stereotipne prikaze žena/muškaraca, dečaka/devojčica. Udžbenici u kojima se ne pominju žene pisci, žene značajne ličnosti iz istorije ili kulture. Savetnici/ce za karijeru ili obrazovanje koji/e odvraćaju od nestereotipnog izbora profesije ili studija. Nastavnici/ce i profesori/ke koji komentarišu izgled đaka, studenata i svojih kolega. Komentari seksualne prirode upućeni devojčicama i devojkama. Nasilje nad učenicima/cama, studentima/kinjama od strane drugih učenika/ca, studenata/tiknja ili prosvetnih radnika/ca zbog toga što su drugačiji/e.

Obrazovni program i ponašanje prosvetnih radnika/ca snažno utiču na našu percepciju i ponašanje. Seksistička klima u obrazovnim ustanovama negativno utiče na dostignuća učenika/ca, /studenata/tkinja. Seksizam u obrazovanju može ograničavati buduće odluke o karijeri i načinu života pojedinca.

Kako sprečiti seksizam u obrazovnom sistemu? Primeniti politike i zakonske propise o rodnoj ravnopravnosti u obrazovanju. Revidirati udžbenike kako bi se obezbedilo da u njima nema seksizma i da su žene i muškarci prikazani u nestereotipnim ulogama. Obezbediti da u udžbenicima i nastavnim programima žene budu predstavljene u ulozi naučnica, umetnica, sportistkinja, liderki, političarki. Predavati istoriju ženskog pokreta. Nastavom obuhvatiti i teme kao što su jednakost i seksualno obrazovanje (uključujući pristanak i lične granice). Obučiti prosvetne radnike/ce o nesvesnim predrasudama.

Često se čini da seksizam pogađa isključivo žene, s obzirom na to da se, nažalost, godinama unazad nalaze na udaru diskriminacije i degradacije. Ipak, stereotipi i rodna neravnopravnost podjednako štete i muškarcima jer ih sprečavaju da se ostvare u poslu kojim žele da se bave. 

Mnogi muškarci ne osećaju se prijatno na poziciji medicinske sestre-brata, bebisitera i sličnim zanimanjima koja su „rezervisana“ za osobe ženskog pola. Jedna od profesija gde žene dominiraju je i rano obrazovanje. Muškarac u vrtiću okružen decom dok im na šarenom tepihu čita „Pepeljugu“ i dalje je prava retkost.

Ni kultura nije izuzeta od brojnih primera seksizma.

Odsustvo ženskih umetničkih dela na izložbama. Izuzetno mali broj značajnih ženskih uloga na filmu i potpuno odsustvo uloga za starije glumice. Retkost finansiranja filmskih produkcija u kojima žene imaju vodeću ulogu. Nedovoljno sredstava za žensku umetnost.

Danas žene čine 39,2% sastava Beogradske filharmonije, što bi se moglo smatrati zadovoljavajućim učešćem. Ali, zanimljivo je primetiti da čak šest vrsta simfonijskih instrumenata u ovom trenutku ne svira ni jedna žena (dok  muškarci ne sviraju samo dva instrumenta, flautu i harfu, pri čemu se za harfu angažuje samo jedna osoba). U trenutnom sastavu Filharmonije isključivo muškarci sviraju: kontrabas, klarinet, fagot, trubu, trombon i udaraljke. Pored toga, muškarci su brojniji svirači svih simfonijskih instrumenata osim violine.

U udžbeniku za učenike gimnazija iz predmeta Muzička kultura ʺVodič kroz  istoriju muzikeʺ autorke Olivere Đurić, na oko 290 strana doprinos žena istoriji. kompozicije u svetu i u Srbiji navodi se veoma oskudno, tačnije nijedno žensko ime se ne pominje osim Ljubice Marić, i to u manje od 100 reči opisa njenog rada.

U „Antologiji poezije SFRJ 1967 – 1991: Pesme bratstva, detinjstva i potomstva” Petra Janjatovića, od oko 350 pesama tekst samo sedam su napisale žene, i to njih dve (Maja Perfiljeva i Marina Tucaković). U „Ilustrovanoj enciklopediij ex‐Yu roka” istog autora, među 47 bendova koji su se afirmisali tokom 90‐ih godina, njih 11 ima makar jednu ženu u svom sastavu. Od tih jedanaest, devet ima upravo samo jednu ženu, najčešće pevačicu, a preostala dva imena su bila kantautorska: Madam Piano i K2

Kultura oblikuje naše stavove. Prikazivanje muškaraca i žena na stereotipni način, naročito u uticajnim medijima kao što su film i televizija, dalje pothranjuje rodne stereotipe. To što su uglavnom muškarci vidljivi u ovim oblastima, utiče na način na koji se žene vide kao potencijalne umetnice, te sužava raspon uzora za decu i omladinu. Seksizam dovodi do nižih plata i sužava mogućnosti za one koji se sa njim suočavaju.

Zato je neophodno obezbediti mere za podsticanje kreativnog rada žena i uključivanjem rodne perspektive u kulturnu politiku (stipendije, izložbe, obuke, obezbeđivanje prostora/radionica). Obezbediti bolju i veću medijsku pokrivenost ženske umetnosti. Podsticati sponzore da podrže žensku umetnost. Ohrabriti vodeće ličnosti u kulturi da se izjasne protiv seksizma.