RODNI REFLEKTOR ZA MLADE: Umetnost i seksizam

0

Golo telo, najčešće žensko, ređe muško, je vekovima tema brojnih umetničkih radova.

Obnažena tela možemo naći na umetničkim delima iz perioda antike, renesanse pa čak I na nekim slikama sa religioznim motivima.

Šta je to što umetnike i umetnice tera da slikaju gola muška i ženska tela, da te osobe svode na objekat?

U britanskoj je tradiciji golotinja povezana s manjkom moći. Najčešće su žene gole, a muškarci obučeni. U slučaju žena to je najčešće povezano s preteranom seksualiziranošću, a fokus je na delovima tela umesto na ličnosti i osobinama”,  smatra Roz Hardi,  izvršna direktorka feminističke organizacije ‘Object’.

Feministkinje već više od 100 godina ukazuju na seksističke stavove u svetu umetnosti. Sufražetkinja Meri Ričardson je 1914. godine nasrnula na Velaskezovu „Veneru“ sekirom. Slika predstavlja Veneru dok gleda u ogledalo, okrenuta leđima spram posmatrača, sa zadnjicom u središtu slike. Ričardsonova je tvrdila da je njen protest delimično bio usmeren i na muškarce koji su otvorenih usta zurili u sliku okačenu na zidu u Nacionalnoj galeriji u Londonu.

Moraju li žene da budu gole da bi dospele u muzej Metropoliten“, poručivao je bilbord koji su postavile feminističke aktivistkinje „Gerila devojke“ (Guerila Girls) osamdesetih godina prošlog veka.

Britanska umetnica Lora Dodsvort je u sklopu svog kontroverznog projekta “Gola stvarnost” fotografisala grudi i polne organe 300 muškaraca i žena. Ona smatra da u projektu nema ničeg provokativnog.

Grudi nisu seksualne same po sebi. Činjenica da ih kultura i društvo u kojem živimo stavljaju u kontekst seksualnosti ne znači da su grudi iole senzualnije od širokih ramena muškaraca. Nema ništa loše u tome da je umetnost seksualno privlačna. Granice između umetnosti i pornografije su individualne, ali seksualnost u umetnosti nije negativna pojava”, smatra Dodsvort.

Švedski fotograf, aktivista, feminist i komunikolog Tomas Gunarson poznat je po radovima koji kritikuju rodno stereotipne i seksističke fotografije.

Oduvek me je zanimalo pitanje roda i prkošenje rodnim ulogama, ali sam nekako na početku karijere uvek završavao u vrlo šovinističkim magazinima gde dominiraju muškarci (tech, gejming časopisi…) koji uključuju žene ili samo kao rekvizite za prodaju gadžeta ili kao prsate, potlačene trofeje koje treba spasiti. Prekomerna izloženost seksizmu me je tada navela da počnem da radim u potpuno suprotnom smeru…Naše identitete stvaramo u dijalogu sa slikama, a kada su neke ljudske karakteristike predstavljene kao “muške” i “ženske”, tada, na primer, postaje nemuževno i ponižavajuće za muškarca da pokaže “ženstvene” crte, što dalje vodi do devaluacije žena u društvu i negovanju mizoginije, ali i do ozbiljnog ograničavanja muškaraca”, smatra Gunarson koji je pre nekoliko godina imao izložbu svojih radova u Srbiji.

FOTO: Twitter

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

seventeen + ten =

Skip to content