Najdrastičniji primeri seksizma u sportu vezani su za opremu koju koriste sportistkinje.
Najpoznatiji slučaj seksizma u sportu u protekloj godini je onaj u kojem su akterke bile članice norveškog tima za rukomet na pesku. One su se požalile da su donji delovi opreme, koje im je rečeno da nose tokom svog poslednjeg nastupa na Prvenstvu Evrope suviše uski, preseksualizovani i neudobni. Zato su odlučile da nose šortseve klasičnog kroja.
Norveška rukometna federacija se obratila Međunarodnoj rukometaškoj federaciji i tražila dozvolu da devojke nose šorceve ali je molba odbijena. Kako su Norvežanke ostale pri svom stavu EHF ih je kaznila sa 1.500 evra zbog “neprimerenog odevanja”.
Poslednjih godina rasprave o opremi takmičarki su postale veoma aktuelne. Na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru, 2016. godine, povod za polemiku bila je odluka egipatske odbojkašice na pesku Doe Elgobaši da nosi hidžab.
Ove godine nemačke gimnastičarke nosile su jednodelne kostime na ženskim kvalifikacijama na Olimpijskim igrama u Tokiju, nastavljajući kampanju protiv seksualizacije sporta. Neke od njih su nosile sličnu odeću na Evropskom prevenstvu početkom godine, a Sara Vos je rekla da ona i njene koleginice žele da se mlađe takmičarke osećaju bezbedno u sportu.
Nekako u vreme kada je slučaj norveških rukometašica na pesku postao aktuelan paraolimpijka britanske reprezentacije i dvostruka svetska šampionka Olivija Brin imala je drugačije iskustvo. Brin je „ostala bez teksta“ kad joj je rečeno da obuče „primereniji“ šorts dok se takmičila na prvenstvu Velike Britanije.
Jedna sutkinja je opremu Brinove rekla da su “njene gaćice suviše kratke i da je razgolićuju“. Brin svoju sportsku odeću opisuje „kao donji deo bikinija sa visokim strukom“.
„Nosila sam ih devet godina i nikad nisam imala problema. Treba prosto da nosimo ono što imamo prava da nosimo,“ izjavila je nakon takmičenja Olivija Brin.
Ima i drugih primera. Pre dve godine predsednik Teniskog saveza Francuske usprotivio se odelu za celo telo koje je nosila američka zvezda Serena Vilijams na Otvorenom prvenstvu Francuske, rekavši da takvo oblačenje više neće biti prihvatljivo na turniru.
Na Otvorenom prvenstvu Sjedinjenih američkih država 2018. godine Francuskinja Alis Korne dobila je upozorenje da krši pravila zbog “nesportskog ponašanja” jer se presvukla iza osnovne linije na terenu i tako pokazala sportski grudnjak. US Open se kasnije izvinio i pojasnio svoju politiku.
Dizajneri opreme za sportistkinje skloni su seksističkom pristupu. Jedan od drastičnijih primera je oprema ženske reprezentacije Kolumbije u biciklizmu korišćena na trci “Kroz Toskanu” 2014. godine koja se, blago rečeno, može opisati kao degutantna. Da situacija bude paradoksalna nakon što je javnost negativno reagovala iz Biciklističkog saveza Kolumbije su tvrdili da je u dizajniranju opreme učestvovala i žena!
Slična konstatacija se može izreći i za opremu koju nose učesnice Arena fudbala, ženske varijante američkog fudbala. U ovu grupu možemo svrstati i kostime koje nose članice američke reprezentacije u brzom klizanju.
Nažalost, ima puno sličnih primera, u kojima se oprema za sportistkinje dizajnira tako da njihovo telo bude tretirano kao objekat.
Primedbe na učešće žena u sportu, kao i na odeću u kojoj nastupaju, stare su koliko i istorija ženskog učešća u sportu. Kada je ženama više srednje klase u 19. veku, konačno bilo dopušteno da se bave sportom poput tenisa, njihova je odeća bila prikladno “ženstvena”, skromna i osmišljena kako bi privukla potencijalnog muža, a ne poboljšala sportske performanse.
Korseti i duge haljine ozbiljno su ograničavali njihovu sposobnost da trče i skaču po terenu na način na koji to čine današnje teniserke. Godine 1908. danski gimnastički tim nosio je novu sportsku uniformu ‘trikoe’ što je, za to vreme, bio revolucionaran poduhvat.
Comments are closed.