САРАДЊА НОВИНАРА И ЛОКАЛНИХ ВЛАСТИ: Затворена врата за оне који пишу критички

Представници шест медијских кућа из Расинског округа сарадњу са локалним самоуправама оцењују као незадовољавајућу а највише примедби имају на селективни приступ локалних политичара према новинарима.

Четири од шест медија из Расинског округа сматрају да локалне самоуправе селективно сарађују са медијима.

„Званично, локална самоуправа сарађује са свим медијима, позиве прослеђује свима, за догађаје на којима планира да медији присуствују. Дешава се, међутим, да одређене службе селективно позивају медије (позову само локалне телевизије). Такође, дешава се да наша редакција данима не може да добије саговорника, који је наводно заузет, а појави се баш тих дана када ми тражимо неке одговоре, на локалним телевизијама говорећи о сличној теми. Неретко се дешава да наше писање, о теми о којој нису желели да говоре, “демантују” преко других медија“, наводи се у једном одговору а слично мишљење имају и медијске куће из Бруса.

Један од проблема са којим се суочавају медији је и селективно слање позива за одређене догађаје.

„Свим медијима су отворена врата увек. У последњих пар година се није десило да је одбијена сарадња са било којом медијском кућом. Једини проблем који се појављује је тај што се, због слабијих капацитета Општинске управе, на поједине информације и одговоре медијима чека мало дуже…“, каже се у једном одговору.

Следеће питање односило се на то колико објективно и реално медији извештавају о активностима локалне самоуправе. Мишљења новинара по овом питању су подељена.

„Они који су уз власт једноставно бележе њихове активности, а остали бележе само оно што сматрају битним, те покрећу теме које су значајне за грађане. Потпуна је истина да би  медији који слове за независне требало више да се баве анализама догађаја, односно ониме што је “испод” догађаја, али често за то нема довољно времена, односно капацитета“.

„Нема реалности. Режимски медији су површни и  не баве се суштином, осталима су углавном информације ускраћене, а уколико се у јавности и нађе по нека реална информација муњевитом акцијом се демантује а аутор обележи на већ добро познати начин“.

„У читавој земљи па и на локалу, у Крушевцу, евидентна је јасна подела на два табора. Ипак, у Крушевцу већина медија има реално извештавање. Једино што део медија ближи властима има манир да неке информације које могу да дају негативан приказ једноставно не објављују“, једно је од мишљења.”

Иначе, истраживање које је ЦИНК спровео у првој половини 2022. године, у овиру пројекта „Економски положај и слобода медија у Расинском округу“, показао је да се 78% прилога у локалним медијима односи на активности функционера и директора јавних предузећа и установа.

Оно око чега су представници свих шест анкетираних медија из Расинског округа сагласни је да на локалном нивоу не постоји истраживачко новинарство због недостатка капацитета редакција, слабог финансијског стања медија и незаинтересованости.

Следеће питање је гласило „Да ли постоје цензура и аутоцензура у раду локалних медија?“

Већина медија је сагласна да постоји, пре свега, велика доза аутоцензуре.

„Поједини медијски посленици осећају неку врсту притиска или обавезе да извештавају на одређени начин. Званично, цензуре нема.Али, део финансија долази преко конкурса за суфинансирање медија и онда се води рачуна о томе шта су теме које се покрећу“.

„Постоји и чини се да је испреплетана. Код првих (режимских) на делу је цензура, те они ни не стижу до аутоцензуре, а код осталих сигурно, након силних година рада под одређеним притисцима, постоје назнаке аутоцензуре, које често ни сами медији нису свесни“, анализира стање једна од новинарки.

„Тешко је рећи. У последњих пар година се није појавила ниједна озбиљна афера да би могли да закључимо да ли постоји цензура или ауто цензура“.

Новинари нису задовољни ни сарадњом са представницима локалних власти. Локални функционери праве поделу међу медијима и новинарима.

„То је, вероватно, највећи проблем.Увек се нешто чека, одлаже и одуговлачи.И за најједноставнија питања упућена у писаној форми дешава се да одговор стигне после много времена, често икасно“.

„Делимичан, селективан… На крају углавном добијемо саговорника или тражену информацију, али је питање колико времена прође. Такође, комуникација зависи од тога колико дуго познајемо одређеног представника локалне самоуправе. Они старији знају правила комуникације са медијима, док млађи, чини ми се, немају ни представу да је њихова обавеза да комунцирају са свим, а не само са “пријатељским” медијима“.  

Наравно постоје и другачија мишљења.

„Увек се одазивају на позиве и на гостовања, како представници локалне самоуправе, тако и директори јавних предузећа и установа“.

Представнике медија смо питали и шта мисле у којој мери њихов рад утиче на информисаност грађана и да ли  помаже у подизању свести грађана када је у питању транспарентност и могућност учешћа у процесима доношења одлука?

„Сматрам да мој/наш рад доприноси информисаности грађана помаже у подизању свести грађана када је у питању транспарентност и могућност учешћа у процесима доношења одлука, посебно на територији Бруса и околини али и шире“, наводи новинар из Бруса.  

„Наша редакција се труди да буде тако.Међутим, много је других фактора осим информисања који утичу на укључивање грађана у процесе одлучивања.“

„Трудимо се, нисам сигурна колико успевамо. Пратимо сајт Градске управе, објављујемо јаве позиве, јавне расправе, покушавамо да објаснимо кроз текстове шта значе одређена документа, шта подразумевају одређене измене планске документације…“

„Верујем да утиче. Један од примера је и овогодишња јавна расправа о буџету, на којој се по први пут појавио и одређен број грађана са предлозима, као и скорашња јавна расправа о Стратегији за младе где су пристигли и неки предлози који су усвојени, Након тих расправа, грађани и представници НВО сектора су прокоментарисали да су о тим расправама били упознати путем медија“, гласи један од одговора.