U poslednjih nekoliko godina, Srbija se suočava sa rastućim trendom strateških tužbi protiv učešća javnosti – tzv. SLAPP postupaka (Strategic Lawsuits Against Public Participation) a na meti su, najčešće, novinari i aktivisti.
Iako ovaj termin, SLAPP, još nije zakonski definisan u domaćem pravu, njegova pojava i učestalost dobijaju sve veću vidljivost. Za aktiviste, građanske inicijative, novinare i sve one koji ukazuju na propuste u vlasti ili deluju u javnom interesu, posledice SLAPP-a su ozbiljne – ne samo na individualnom nivou, nego i za čitav društveni ambijent.
Šta su SLAPP postupci?
SLAPP je termin koji opisuje tužbe kojima moćni pojedinci, kompanije ili institucije koriste sudski sistem ne prvenstveno radi pravde, nego da bi zaustavili ili obeshrabrili javno angažovanje, kritiku, izveštavanje ili aktivizam. Ključni elementi SLAPP postupka često uključuju:
-nejednaku raspodelu resursa – tužilac je moćan, bogat, ima institucionalnu ili političku podršku; tuženi – aktivista, istraživač, novinar ili građanin sa ograničenim resursima;
-previsok tužbeni zahtev (materijalna i nematerijalna šteta) koji nije proporcionalan navodima;
-dugotrajni procesi, visoki troškovi – novčani i psihički;
-efekat zastrašivanja – aktivisti i novinari odustaju od kritike, autocenzura;
-reputaciona i medijska šteta, čak i ukoliko postupak bude okončan u korist tuženog.
U Srbiji, SLAPP tužbe se vode kao parnični, prekršajni, ponekad i krivični postupci, zavisno od optužbi.
Aktivisti pod pritiskom
SLAPP postupci se, najčešće, koriste protiv novinara i medija i aktivista. Prema podacima iz baze STOP SLAPP u poslednjih nekoliko godina vođeno je ili se još uvek vodi 17 postupaka protiv aktivista iz različitih krajeva Srbije. Uglavnom se radi o ekološkim aktivistima i aktivistkinjama koji su se zamerili moćnicima.
Jedna od najpoznatijih slučajeva je onaj protiv aktivista i pokreta “Odbranimo šume Fruške gore” na brdu Kesten, na Fruškoj gori. Tokom protesta aktivisti su ukazivali da se radi o uzurpaciji javnog prirodnog dobra. Oni su koristili zakone o slobodnom pristupu informacijama da dođu do dokumentacije, podnosili prijave građevinskoj inspekciji, i konstatuju da inspekcija utvrđuje nepravilnosti, ali da radovi nisu zaustavljeni – jedino da se „dokumentacija uskladi sa stanjem na terenu“.
Nakon toga, pokrenuti su protiv aktivistkinje Dragane Arsić i drugih više postupaka (četiri parnična, jedan krivični). Šteta naneta simboličnim presecanjem katanca i dela ograde procenjena je na oko 1.500 dinara, dok su tužbeni zahtevi – zbirno – nekoliko stotina hiljada ili više, a ponekad i sa zahtevom za zatvorskom kaznom.
Posledice tužbi bile su brojne. Aktivisti su morali da troše vreme i novac na sudske troškove, da se brane, da se suočavaju sa pritiscima u medijima i onlajn, i da se bore sa reputacionim rizicima. Neki potencijalni aktivisti su obeshrabreni, teme se marginalizuju, a ono što je važno (očuvanje prirode, javni prostor) gubi na vidljivosti.
U javnosti je poznat i slučaj i aktivista iz grupe “Ne dam, nu dau” iz Majdanpeka koji su mesecima branili radnicima kompanije “Ziđin” da miniraju vrh planine Starice iznad Majdanpeka. “Ziđin” je tužio aktiviste za ometanje poseda!?
“Papiri koje su priložili kao dokaz iz Katastra govore da se radi o državnom zemljištu. Dakle, nije njihov posed a traže da se mi ne krećemo po njemu. Sudski postupak je trajao godinu dana nakon čega je tužba odbačena ali je ostvarila svoju svrhu – da nas zastraše, umore, finansijski i psihički iscrpe”, ispričala je naš portal aktivistkinja Irena Barbulović.
Posledice za aktiviste
Poosledice SLAPP postupaka po aktiviste su brojne.
-Finansijsko opterećenje: Sudski troškovi, advokati, pravna odbrana, moguće štete – iako mali broj slučajeva završava full tužbenim zahtevima (da budu prihvaćeni), troškovi su dovoljni da mnogi odustanu.
-Gubitak vremena i energije: Aktivisti moraju da se bave sudskim procedurama, dokumentacijom, prisustvom na ročištima, umesto da rade na svojim projektima, istraživanjima, akcijama u javnom interesu. Sve to iscrpljuje ljude.
-Psihički stres i reputaciona šteta: Čak i ako su dokazi slabi, sam proces tužbe pokreće sumnju u javnosti, daje povod za napade, oplemenjuje pritiske putem medija i društvenih mreža. Neki aktivisti prijavljuju bot napade, diskreditacije, napade na ličnost.
–Efekat “zahlađenja”: Ljudi se, nakon što vide SLAPP protiv drugih, preispituju da li da ulaze u kritiku ili aktivizam. Autocenzura se povećava. Teme koje su neprijatne za vlast ili za moćne aktere se marginalizuju.
Comments are closed.