Низ тужби против Аладина Паучинца, активисте из Новог Пазара и оснивача „Иницијативе слободних грађана“, један су од типичних примера СЛАПП поступака каквих је у Србији све више.
Током пандемије корона вируса, 2020. године, у Новом Пазару је започела борба која ће трајати готово годину дана. Свакодневни протести испред Опште болнице под вођством Аладина Паучинца, активисте и грађанског борца који је јавности откривао истину о хаосу и неадекватној заштити пацијената у најтежем тренутку кризе.
„Ишли смо на све или ништа. Износили смо информације до којих смо долазили преко својих извора о лошем третману пацијената, нестручности и хаосу у болници. Било је ужасно. Пацијенти остављени сами, без адекватне неге, у очајним условима са умрлима крај њих. Нови Пазар је, проценутално гледано, највише страдао у Србији,“ присећа се Паучинац.
„Радили смо нашу анализу преко извора које смо имали и износили информације у јавност. Људи су стрепели за свој живот, нисмо знали да ли ћемо преживети корону.“
Протестовало се сваки радни дан, скоро годину дана. Број окупљених је с временом опадао, са 80 на око 15 људи, услед сталних притисака, застрашивања и уцена.
„Мене лично нису опомињали, одмах су видели да са мном не могу да се договарају, али су притискали остале.“
Оно што су откривали и објављивали односило се на, како наводи, „нестручност, лошу организацију, погрешно лечење и потпуни хаос“ у болници. Пацијенти су лежали сами, без неге, у очајним условима, често и са преминулима у собама. Реаговало се тек када су стигли лекари из Крагујевца, Краљева, Ниша, Босне, Турске.
„Слали смо поруке руководству болнице. Они су то сматрали увредама. Нисмо ми то радили из мржње, него из очаја. Схватили смо да је проблем у руководству болнице и градске управе, јер су они једно.“
Тужбама против истине
Реакција надлежних била је талас СЛАПП тужби – стратешких тужби против јавног ангажмана. Само директор Опште болнице Мехо Махмутовић, према Аладиновим речима, поднео је 37 тужби – против грађана, лекара специјалиста, па и пацијената који су јавно говорили о лошем поступању током лечења.
„Против мене лично је покренуо 18 тужби. Није то за једну ствар, али је исти вид тужби – све су за увреде, за наношење душевног бола… Подносио је дан за даном. Нисам могао да нађем адвоката у Новом Пазару који би ме бранио. Само један друг из детињства, Емир Фетаховић, понудио ми је бесплатну помоћ. Касније је случај преузео ЈУКОМ.“
Паучинац објашњава да су се неке тужбе спајале – пет у једну, три у једну – али судски епилог је увек био исти: Махмутовић би добијао пресуде, а он ниједну.
„Живот ми се претворио у кошмар. Нису ме сломиле финансијски – јер сам добио помоћ од Грађанских иницијатива – али јесу физички и психички.“
Додаје да је осећај потпуне беспомоћности био најгори.
„Ако се против вас окрене директор који је у спрези с властима, правосуђем и свим њиховим послушницима – готови сте. Овде не постоји ред, правила, систем – само страх.“
Притисак на рођаке и познанике
Према речима Аладина Паучинца, власт у Новом Пазару није оклевала да контактира и притисне свакога ко је био у било каквом контакту са њим.
„Кога год су видели да са мном разговара, одмах су га звали, претили му и вршили притисак,“ каже он. Та атмосфера страха утицала је не само на његов посао, већ и на односе са рођацима и пријатељима, који су се све више удаљавали због неизвесности и притисака које је систем стварао.
У таквом систему, каже, слобода говора је најопаснији чин.
„Овде не можете да будете неутрални – ако не станете уз њих, готови сте. Ако нешто кажете – има да вас нема.“
Због подршке коју је добио од ЈУКОМ-а и Грађанских иницијатива, верује да му се нису „још више накaчили“, али и даље трпи последице – како на послу, тако и у свакодневном животу. Често чује упозорења: „Проћи ћеш као Аладин.“
Тренутно је против Аладина Паучинца још увек активно 12 тужби. Каже да му тренутно фали око 500.000 динара да би покрио трошкове – адвокате, таксе, казне.
„Скупљам паре уз помоћ пријатеља. Биће још пресуда, још казни. То су људи који немају милости. Да ми нису помогли ЈУКОМ и Грађанске иницијативе, живот би ми се распао. Морао бих да напустим земљу. Они су били мој стуб.“
У току је и правна битка са државом која не поштује одлуке Стразбура, где су поднете представке у вези са повредама његових права.
„Ако не добијем помоћ, бићу приморан да се повучем. Мало је људи без длаке на језику,“ закључује Аладин Паучинац, позивајући на већу солидарност и подршку онима који се усуде да говоре истину.
