U Srbiji se godišnje baci više od 780.000 tona hrane a čak 19,9 odsto stanovništva živi na rubu siromaštva.
Ekspertkinja za cirkularnu ekonomiju i članica radne grupe za Nacrt novog zakona o praćenju otpada od hrane i tekstila Sanida Klarić navodi za RTS da se u Srbiji gotovo 20 odsto hrane baca na putu od proizvodnje do trgovinskih lanaca, dok istovremeno na rubu siromaštva živi 19,9 odsto stanovništva.
Ona ističe da bi usvajanje novog zakona, usklađenog sa preporukama Evropske unije, omogućilo pravedniju raspodelu hrane i učinilo zdravu i bezbednu hranu dostupnijom svima.
„Usvajanjem novog Zakona o praćenju tokova otpada od hrane, koji bi bio u skladu sa preporukama Evropske unije, uspeli bismo da postignemo bolji balans i omogućimo da zdrava i bezbedna hrana bude dostupna svima“, ukazuje Klarićeva.
Koliko hrane se baci u Srbiji?
Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), u Srbiji se godišnje baci više od 780.000 tona hrane, što je u proseku 108 kilograma po stanovniku. Većina tog otpada – čak 64 odsto, potiče iz domaćinstava, dok preostali deo dolazi iz proizvodnje i trgovine.
Najčešće se bacaju pripremljeni obroci, zatim voće, povrće, riba, mleko i mlečni proizvodi. Najviše hrane bacaju domaćinstva, i to čak 42 odsto, dok sektor proizvodnje i prerade hrane učestvuje sa 39 odsto, ugostiteljski objekti bacaju oko 14 odsto hrane, a sektor maloprodaje i veleprodaje baca pet procenata.
Klarićeva ukazuje da je veliki problem hrana sa oznakom „najbolje upotrebiti do“, poput testenina, brašna ili šećera. Iako su ti proizvodi često bezbedni za upotrebu i nakon tog datuma, trgovinski lanci ih bacaju ili spaljuju, umesto da ih doniraju.
„Važno je da velike trgovine bolje upravljaju lancem nabavke i da znaju do kog trenutka hrana može da se koristi. Neodgovoran odnos prema rokovima često dovodi do viših trgovačkih marži i viših cena, što direktno pogađa potrošače. Zakon o praćenju otpada od hrane to bi mogao da spreči“, dodaje ona.
Novi zakon, kako objašnjava, predviđa uvođenje obaveze evidentiranja i izveštavanja o bačenim količinama hrane.
„To bi nam omogućilo da znamo koliko se hrane baca. Svi proizvođači, ali i oni koji raspolažu hranom u veletrgovinama, morali bi da podnose izveštaje. Tako bismo mogli da vidimo koliko bacaju i da shvatimo da li svoj rizik od bacanja hrane u stvari prebacuju u trgovačku maržu. To je važan korak ka transparentnosti i odgovornijem poslovanju“, naglašava Klarićeva.
Ukidanje PDV-a na donacije kao podsticaj
„Kada govorimo o razlozima zbog kojih se hrana baca u domaćinstvima, istraživanje pokazuje da se gotovo u polovini slučajeva (46,5 odsto) razlog krije u tome što se skuva više nego što je potrebno, pa ostaci ostanu neiskorišćeni. Odmah za tim slede situacije kada se hrana pokvari pre nego što se upotrebi (44,6 odsto), ili kada istekne rok trajanja (40,2 odsto). U manjem, ali ne beznačajnom broju slučajeva (17,3 odsto), hrana završi u kanti jer smo zaboravili da je imamo – ostane negde u pozadini frižidera ili zamrzivača, neprimećena dok ne postane neupotrebljiva“, objašnjava Ivana Jovčić, izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine.
Jedan od važnih predloga je i ukidanje PDV-a na donacije hrane, što bi dodatno podstaklo velike sisteme da hranu usmere onima kojima je najpotrebnija.
„U Evropi postoji zakon o bacanju hrane, koji je Slovenija već uvela. Taj zakon, na određeni način, stimuliše velike sisteme da ne bacaju hranu, kažnjava ih ako to čine, a podstiče ih da hranu doniraju. U Bosni i Hercegovini, recimo, postoji zakon koji predviđa oslobađanje od PDV-a na donacije. Da bi se slični propisi primenili i u Srbiji, potrebno je stvoriti adekvatan pravni okvir koji će omogućiti njihovu primenu„, zaključuje Klarićeva.
Izvor: Euronews.rs
Comments are closed.