KruševacPress započinje objavljivanje serijala tekstova čiji je cilj da razreši nedoumice koje imaju mnogi građani pre i nakon odlaska u penziju. Pokušaćemo da vam damo konkretne odgovore: koja prava možete ostvariti, pod kojim uslovima i da li se naše nade podudaraju sa realnošću života u Srbiji? Pomažemo vam da razumete sistem, od starosnih i invalidskih do prevremenih penzija i njihovog trajnog umanjenja, dok analiziramo kolika je zapravo prosečna penzija i šta se za nju može kupiti.
Penzije!! Stalna tema o kojoj pričamo, razmišljamo, pišemo. Koju živimo. Dok radimo, nadamo se da ćemo je dočekati, da će nam doneti mir i spokoj. Kada pogledamo Zakon i načela na kojima se zasniva obavezno penzijsko osiguranje (načelo obaveznosti, solidarnosti, uzajamnosti), kažemo sebi: “Imamo se zbog čega i nadati miru i spokoju”.
U ovom tekstu nećemo pričati samo o toj nadi, već o tome kako trenutno u Srbiji izgleda biti u penziji. Koja prava se mogu steći i pod kojim uslovima?
Decenijama smo izdvajali doprinose da bismo, kada budemo stari, bolesni, kada ispunimo uslove predviđene Zakonom, mogli da nastavimo dostojanstveno da živimo. Zato trenutak odlaska i priprema za penziju, ne bi smeo da bude izvor stresa, neizvesnosti i straha od birokratije i onoga od čega ćemo živeti. Da li je to baš tako? Ima elemenata koji nisu baš uvek u skladu sa tim našim nadama.
Hajde da ponovimo, koja prava možemo da ostvarimo? Šta kaže Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju? Ovde se podsećamo nekih od osnovnih uslova za sticanje prava na starosne penzije.
Muškarci moraju da ispune sledeće uslove: 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Verovatno vam je poznato da se svake godine pomera starosna granica za žene po 2 meseca, tako da je ove godine to 64 godine života i minimalno 15 godina staža osiguranja. Pomeranje se vrši radi postepenog izjednačavanja uslova sa muškarcima.
I muškarci i žene mogu ostvariti pravo na starosnu penziju, bez obzira na to koliko imaju godina života, sa navršenih 45 godina staža osiguranja.
Invalidske penzije
Kada nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, usled izmenjenog zdravstvenog stanja, koje se ne može otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom. Ako je invalidnost nastala usled povrede na radu ili profesionalne bolesti, penzija se stiče bez obzira na dužinu staža. Ako je invalidnost nastala van rada (bolest ili povreda van posla), uslov je da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za starosnu penziju i da čovek ima navršenih najmanje 5 godina staža osiguranja.
Porodične penzije
Mogu ostvariti članovi porodice (bračni drug, deca, roditelji) nakon smrti osiguranika, koji je ispunio uslove za penziju ili je imao najmanje 5 godina staža osiguranja ili je već bio korisnik penzije. Za udovice uslov je da su do smrti bračnog druga navršile 53 godine života. Za udovce uslov je da su do smrti bračnog druga navršili 58 godina života. Pravo ostvaruju i deca do 15. godine života bez obzira na školovanje, a ako se školuju pravo traje do završetka školovanja ali najkasnije do 20. godine za srednju školu, odnosno 26. godine za fakultet.
Pravo na prevremene starosne penzije
Sam naziv kaže, da pre predviđenog vremena želimo da ostvarimo pravo na starosnu penziju. Izgubili smo posao, zdravstveno stanje nam je lošije, ali ne toliko da bi nam bilo priznato pravo na invalidsku penziju, ili imamo neke druge životne okolnosti zbog kojih više nismo u mogućnosti da radimo i da uplaćujemo doprinose. Zato se pitamo: kada ja to mogu, što pre, da odem u prevremenu penziju?
Zakon jasno kaže – i muškarci i žene, sa navršenih 60 godina života i najmanje 40 godina staža osiguranja.
Zašto pričamo mnogo o ovoj kategoriji penzija? Mnogi već znaju ali da ponovimo – Ako hoćemo da idemo u penziju pre 65 godina života za muškarce, a ove godine žene pre 64 godine života, Zakon kaže: može, ali će vam penzija biti umanjena za 0,34% za svaki mesec odlaska pre 65, odnosno 64 godine života, a najviše 20,4%.
„Dobro“, kažete vi „To je u redu. Hoću ranije u starosnu penziju, neka bude manja, ali to znači kada napunim 65 godina života kao muškarac, a 64 godine kao žena, biće mi ukinuto to umanjenje? Tada ispunjavam sve uslove za punu starosnu penziju“.
Dobijate odgovor: “Ne. Ovo umanjenje ostaje do kraja života!”
Oni koji su donosili ovakvu odluku, dvostruko vas kažnjavaju. Prvo, jer godinama primate manje panzije, dok ne navršite potrebne godine života, a onda tako što vam to ne brišu kada dođe vreme, već vam to ostavljaju zauvek. Javnost, sindikati, udruženja penzionera, mnogi, mnogi, kao i vi sada dok ovo čitate, mislite “Ovo nema logike, nema humanosti, solidarnosti. Gde su ta načela? Treba promeniti, izbrisati takvu odredbu”. To se, nažalost, ne deŝava. Polako uviđamo, svi mi, šta znači biti penzioner u Srbiji.
Prosečna penzija jedva za polovinu portrošačke korpe
Kao penzioneri znamo da su plate dostigle prosek od oko 121.000 dinara. Želimo da taj prosek bude još viši. Ali, isto tako, ne želimo da prosečne penzije budu tek 47% od prosečnih plata. U Srbiji ima oko 1.660.000 penzionera. Kolike su njihove potrebe? Prema najnovijim podacima prosečna potrošačka korpa za tročlano domaćinstvo iznosi oko 110.000 dinara, odnosno oko 63.000 dinara za samca. Kako sa tim živeti, kada znamo da je prosečna penzija 56.848 dinara? Nije potrebno objašnjavati, da penzioneri sa prosečnom penzijom, ne mogu da podmire ni prosečnu potrošačku korpu za samca, a kamoli za tročlanu porodicu.
Neko će reći: “Onima koji rade treba mnogo više nego penzionerima”. Verovatno je to tačno ali da li baš toliko više treba da imaju oni koji rade, od onih koji su stari, bolesni, najčešće sami, sa mnogim, potrebama koje država ne obezbeđuje? Navedimo samo primer kupovine lekova i plaćanje raznih lekarskih pregleda. Stalno i sve veće zaostajanje za platama, nema nikakvog, ama baš nikakvog opravdanja. Sledeći podaci su još lošiji. Čak 59% penzionera prima manje od navedenog proseka od 56.848 dinara. Unutar ove grupe nalazi se skoro pola miliona građana koji primaju minimalne penzije, između 24.000 i 31.000 dinara.
Ovde smo pomenuli samo manji deo onoga što čini potrebe penzionera, kako se one zadovoljavaju i koliko njih uopšte može da ih zadovolji. Malo njih i sve teže. Ono što mi možemo da učinimo jeste, da ovde budemo tu za vaša pitanja i nedoumice u ostvarivanju i primeni bar onoga što imate pravo da tražite i da dobijete. Svi znamo da postoje problemi i kada želimo da ostvarimo neko pravo. Tu su članovi Zakona i raznih uredbi, za koje nam trebaju tumači. Znamo da službenika nema dovoljno, da i oni nisu svemoćni. Znamo da je digitalizacija raznih procedura spremna za nas, ali da li smo mi spremni za nju?
Pokušaćemo da ovde budemo mali tračak svetlosti, kojim ćemo osvetljavati vaš put kroz šumu propisa, papira, proceduralnih zagonetki. Obratite nam se. Tu smo za vas.
Korisni linkovi za više informacija:
Zvanični sajt Fonda PIO (Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje) – www.pio.rs
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (Paragraf Lex besplatna baza) – www.paragraf.rs
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – www.minrzs.gov.rs
Goranka Vilimanović, Dipl.pravnica sa višedecenijskim iskustvom rada u penzionom i zdravstvenom osiguranju, sada u penziji
Comments are closed.