Socijalno preduzetništvo u Srbiji i dalje nema mesto u medijskom prostoru koje bi odgovaralo njegovom značaju, saglasni su sagovornici iz lokalnih redakcija. Iako ovaj model poslovanja može da doprinese rešavanju konkretnih društvenih problema i jačanju lokalnih zajednica, javnost o njemu i dalje zna malo, a bez kontinuiranog medijskog izveštavanja i jasnije institucionalne podrške njegov razvoj ostaje ograničen.
– Tema socijalnog preduzetništva je nedovoljno zastupljena u medijima. Jedan od razloga jeste to što ovu temu do pre nekoliko godina ni nadležni nisu prepoznavali na pravi način, a mediji uglavnom nisu znali gotovo ništa o tome. Nadležni, prema mom mišljenju, ni sada ne pokazuju dovoljno interesovanja za ovu oblast, iako određenih pomaka ima. Problem je i to što ni sami potencijalni socijalni preduzetnici često nisu svesni da bi to mogli da budu, jer o tome ne znaju dovoljno. Tu pre svega mislim na brojna udruženja osoba sa invaliditetom, koja se na neki način već bave socijalnim preduzetništvom, a da toga nisu ni svesna – smatra Jelena Božović, predsednica Udruženja „TRUD” i novinarka portala Odjek.
Ona dodaje da bi prvi korak, kada je reč o medijskom izveštavanju, trebalo da učine nadležni.
– Pisanje medija o ovoj temi moglo bi da doprinese većoj vidljivosti i boljem razumevanju. Ipak, prvi korak bi trebalo da učine nadležni, donošenjem podzakonskih akata i drugih propisa, kao i svojevrsnom kampanjom koju bi vodili. U takvoj situaciji i mediji bi imali više materijala za teme u vezi sa socijalnim preduzetništvom. Za sada se sve svodi na sporadične priče kojih se mediji dotaknu u okviru određenih projekata ili tokom pojedinih događaja, dok suštinsko i kontinuirano izveštavanje izostaje.
Glavna i odgovorna urednica portala Odjek, Danijela Pavlović, smatra da se o ovoj temi najčešće izveštava u okviru projektnih aktivnosti, kao i da je neinformisanost građana veliki problem.
– Tema socijalnog preduzetništva je, nažalost, u našim medijima još uvek nedovoljno zastupljena. O njoj se najčešće izveštava u okviru projektnih aktivnosti ili kada se donose zakoni. Retko se može videti kontinuitet u praćenju ove teme, a još ređe dubinske analize. Problem je u tome što šira zajednica, a često i sami novinari, socijalno preduzetništvo mešaju sa humanitarnim radom ili klasičnim biznisom, iako je reč o održivom poslovnom modelu koji rešava konkretan društveni problem.
Redovnim izveštavanjem bi, kako kaže, potrošači postali informisaniji, a izvršio bi se i dodatni pritisak na donosioce odluka.
– Mislim da bi veća medijska vidljivost mogla i te kako da utiče na razvoj ovog sektora. Češće i kvalitetnije izveštavanje donelo bi dve ključne stvari. Prvo, građani, odnosno potrošači, bili bi edukovani da prepoznaju i podrže te proizvode i usluge, jer kupovinom od socijalnog preduzeća direktno pomažu zajednici. Drugo, izvršio bi se pritisak na donosioce odluka da kreiraju podsticajniji ambijent, kroz poreske olakšice i subvencije.
Glavni i odgovorni urednik portala Kruševac Press, Slaviša Milenković, ističe da je socijalno preduzetništvo relativno nova tema u Srbiji, pa samim tim i nedovoljno poznata novinarima koji o njoj treba da izveštavaju.
– Socijalno preduzetništvo je relativno nova tema u Srbiji i o njoj se govori tek poslednjih desetak godina. Samim tim, ona je i dalje nova za novinare i nije dovoljno zastupljena u medijima. Sagovornici koji su dovoljno kompetentni da govore o socijalnom preduzetništvu mogu se nabrojati na prste jedne, možda dve ruke. Osim toga, ovo nije tema koja se može tretirati senzacionalistički, a naša medijska scena je većinski takva. Zbog toga je socijalno preduzetništvo i dalje malo zastupljeno u medijima.
Milenković objašnjava i na koje načine ovu temu treba približiti javnosti.
– Sigurno je važno izveštavati o socijalnom preduzetništvu, jer ono nudi čitav niz mogućnosti, pre svega za društveno ugrožene grupe. Većina ljudi ne zna gotovo ništa o socijalnom preduzetništvu i zato je neophodno objavljivati što više edukativnih tekstova, ali i priloga sa uspešnim primerima. Na taj način potencijalni preduzetnici mogli bi da vide modele za sopstveno delovanje. Što više tekstova, ali i medijskih priloga u modernim formatima, poput Reels i Shorts sadržaja, namenjenih mlađoj publici, sigurno bi doprinelo većoj aktuelizaciji teme kakva je socijalno preduzetništvo.
Tekst se objavljuje u okviru projekta „Održive zajednice: Jačanje socijalnih preduzeća za lokalni razvoj”. Projekat sprovodi Smart kolektiv u partnerstvu sa organizacijama Udruženje građana za podršku evropskim integracijama „Evrokontakt” Kruševac i Kolping društvo Srbije, uz finansijsku podršku Evropske unije.
Sadržaj ovog teksta nužno ne odražava stavove Evropske unije.
Naslovna fotografija: Nemanja Knežević
Comments are closed.