U Varvarinu nema visokih škola i fakulteta, čak ni isturenih odeljenja, tako da većina od oko 150 maturanata planira da svoje školovanje nastavi u Beogradu, Nišu ili Kragujevcu.
U razgovoru sa maturantima Gimnazije i Ekonomske škole, Centar za istraživačko novinarstvo je pokušao da sazna koji su to razlozi zbog kojih mladi, talentovani ljudi odlaze iz Varvarina bez velike želje da se jednog dana vrate u rodno mesto.
Milica Panić iz Obreža završava za ekonomskog tehničara i planira da upiše Višu poslovnu školu u Beogradu.
“Ne bih ovde da se vratim. Po meni, bolji je život negde, u većim gradovima ili van zemlje. U Varvarinu mi, pre svega, nedostaje više atraktivnih mesta za izlazak. Slobodno vreme, uglavnom, provodimo po kafićima ili šetamo. Nema baš nekih mesta za izalazak. Zapravo ima, ali je sve to postalo monotono kad se non-stop izlazi na ista mesta. Ponekad odemo u Paraćin ili Kruševac, ali ne tako često, priča Milica i dodaje – Imam dve starije sestre. Obe studiraju u Beogradu i ne planiraju da se vrate. Najstarija studira srpski jezik i književnost, a srednja turizam na Geodetskom fakultetu.
Đurđina Milić iz Varvarina je, takođe, ekonomski tehničar i, kao i Milica, planira da upiše Višu poslovnu školu u Beogradu. Po završetku studija ne planira da se vrati nazad.
“Nisam zadovoljna Varvarinom. Dosadno je i kad idemo da šetamo ili izlazimo negde. Sve je monotono i ništa me ne vuče da ostanem ovde. Jedinica sam, a moji roditelji će morati da se pomire sa mojom odlukom. Oni moraju svakako nekad da ostanu sami.”
Jelena Petrović, maturantkinja Ekonomske škole, planira da upiše Bezbednost i kriminalistiku u Nišu.
“Niš mi je nekako mirniji i lepši grad nego Beograd. Imam i prijatelje i poznanike, i drugar iz odeljenja planira da upiše isto što i ja.
Jelena, kao i njene školske drugarice, ističe da je “Varvarin jako monotono mesto”.
“Ukoliko bih po završetku fakulteta dobila posao ovde razmislila bi da li bi se vratila. Možda. Najviše bih volela da živim u inostranstvu, jer je Srbija nekako…Veće su plate u inostranstvu i svi se trude da odu odavde.
Na pitanje gde mladi iz Varvarina najčešće odlaze na studije maturantkinje Ekonomske škole kažu da je Kragujevac omiljena destinacija.
“Veći je grad i bolji je, blizu Varvarinu, jeftiniji je za život i studiranje od Beograda i Niša, bliži roditeljima a , uz to, i miran.
Nemanja Divnić, maturant Gimnazije i osvajač brojnih nagrada na republičkim takmičenjima iz fizike i matematike, planira da upiše ETF u Beogradu.
„Imam 5-6 republičkih nagrada iz fizike i matematike i neću imati nikakvih problema da upišem ono što želim. Šanse da se vratim u Varvarin postoje ali jako male. Ne znam, to je tek za četiri godine. Nisam siguran šta će do tada biti. Ovde bih mogao da radim samo kao profesor a ja želim da budem softverski inžinjer. Nisam siguran da bih taj posao mogao da obavljam iz Varvarina – priča Nemanja – Život za mlade ovde je solidan, zadovoljan sam ali sa tim što ja želim da budem teško je u Varvarinu, ipak je ovo malo mesto“.
Nemanjin drug Danijel Radoja takođe je namerio da upiše ETF u Beogradu, ali smer informacioni sistemi. Odličan je đak i velike su šanse da mu se želja ispuni.
„Posle škole ne nameravam da se vratim u Varvarin jer ovde nema posla. Mala je sredina, to mi ne odgovara. Ono što mi nedostaje su više ljudi i privatnost. Mala je sredina, svako svakoga zna, jedan isti krug ljudi se vrti non-stop. U suštini manje – više to je to. Ali upravo ta privatnost mi nedostaje”, zaključuje Danijel.
Stefan Radovanović je iz Ćićevca, a četvrti razred Gimnazije završava u Varvarinu i dobro poznaje situaciju u oba mesta.
„Planiram da upišem matematiku, informatiku, nešto oko programiranja, verovatno u Beogradu. Iako je konkurencija jaka dosta vežbam, a imam i dobar prosek iz škole. Sada je 5,0, a prošle godine je bio 4,85. Učestvovao sam i na takmičenjima iz matematike i fizike, bio treći iz matematike na okružnom, priča Stefan i nastavlja – Nakon fakulteta idem u inostranstvo, pošto ovde ne može da se nađe posao. Nisam optimista nego realista. Znam da ovde nema posla, nema tu šta da se očekuje. Možda bih, eventualno, prihvatio neki posao u Beogradu, ukoliko bi bio plaćen kako treba.”
Pre nekih 15 godina Varvarin je, na kratko, bio univerzitetski grad. Nakon NATO agresije i okupacije Kosova i Metohije u Varvarin je, privremeno, bio izmešten Fakultet umetnosti iz Prištine. Mnogi Varvarinci se sećaju da je tih nekoliko godina ovde bilo veoma živo.
“Bilo je jako zanimljivo. Neki meštani baš i nisu imali razumevanja za ponašanje studenata, jer su to bili glumci, pesnici, muzičari, a mala sredina nije mogla da ih prihvati. Imali su običaj da sednu na klupe u centru i sviraju čitavo veče. U svakom slučaju društveni život je bio znatno bogatiji, a bilo je i ekonomske koristi za Varvarin. Jedan od onih koji su studirali u Varvarinu bio je i poznati glumac Milan Vasić koji se i danas, kada se sretnemo, rado seća svojih studentskih dana u našem mestu”, priseća se Marija Brajović.
Comments are closed.