Penzionerka Pavlija Beljić (78) i njena teško bolesna ćerka Radica Ivanović (55) više od 40 dana spavaju na klupama u kruševačkim parkovima jer lokalna vlast nije u stanju da reši njihov problem sa stanom u Bosanskoj ulici.
– Na ulici smo već 41 dan, od kada smo izašle iz privatnog stana koji je bio poplavljen a nismo imale ni para da plaćamo kiriju. Koristimo česmu u Porti, javni toalet iza zgrade Muzeja a kada je loše vreme idemo u čekaonicu Hitne pomoći. Morala sam da prodam prsten kako bi uzele sobu u hotelu „Dabi“ i okupale se. Noćas smo spavale ispred zgrade Pošte jer se tu osećamo najsigurnije…– priča o tome kako se snalaze Radica Ivanović.
Pavlija i Radica su godinama živele u dve sobe u Bosanskoj ulici 11, na parceli koja je vlasništvo grada, ali su odatle morale da se isele pre četiri godine jer se jedna od soba urušila a Građevinska inspekcija objekat proglasila neuslovnim za stanovanje.
– Avgusta 2006. godine tadašnja predsednica Skupštine Branislava Brkić nas je obavestila dopisom da postoji mogućnost da Opština Kruševac izdvoji određena sredstva za adaptaciju stana. Decembra 2007. godine u Odseku za stambeno-komunalne delatnosti poslove ponuđeno nam je postavljanje kontejnera, što smo prihvatile, ali ni to nije realizovano. – objašnjava Pavlija Beljić.
Tražeći rešenje za svoj problem Pavlija i Radica su kucale na mnoga vrata, pisale dopise svima za koje su pomislile da bi mogli da im pomognu.
Zaštitnik građana Saša Janković je juna 2008. godine od gradske uprave zatražio da preduzme mere „u cilju otklanjanja opasnosti po život i zdravlje ljudi u Bosanskoj 11“.
Novembra 2012. godine Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji se obratio gradonačelniku Kruševca povodom iseljenja Pavlije i Radice iz kuće u Bosanskoj 11 smatrajući da su im narušena osnovna prava na život. Slale su dopise svim ministrima, kabinetima Ivice Dačića i Aleksandra Vučića ali bez uspeha.
– U međuvremenu se, 13. septembra 2013. godine, u sobu, koju smo mi napustile zbog odluke inspekcije, uselila Samanta Vukadinović sa decom a potom je došao i njen nevečani suprug iz Prokuplja. Struja i voda se vode na mene. Plaćamo i račun za iznošenje smeća u Bosanskoj 11 iako tamo ne živimo. – žali se Pavlija.
Pavlija i Radica žive od 19.000 dinara Pavlijine penzije. Radica je do 2006. godine radila u predstavništvu BIP-a a od tada je na Evidenciji nezaposlenih. Obe su ozbiljno narušenog zdravlja a spavanje pod vedrim nebom, na klupama u parku, još više pogoršava njihovo stanje. Radica bi trebalo da ide na operaciju očiju u Beograd ali ne može jer joj zdravstvena knjižica nije overena zbog nerešenog mesta stanovanja.
– Tražimo da konačno postave taj kontejner ili adaptiraju objekat. Vodimo se na toj adresi, tamo nam je prebivalište. Komisija koju je formirao grad je razmatrala naš slučaj i izveštaj je predat načelniku Gradske uprave ali već danima ne možemo da dođemo do njega. – jadaju se dve bespomoćne žene koje smo zatekli u holu Gradske uprave.
“Pavlija Beljić nije ni vlasnik ni zakupac stana jer sa njom Grad Kruševac nikada nije zaključio ugovor o zakupu stana. Ona je, sa svojom ćerkom, privremeno koristila deo objekta u Bosanskoj 11 koji nikada nije predstavljao deo stambenog fonda grada Kruševca“, navodi se u odgovoru koji smo dobili iz Gradske uprave, uz objašnjenje da je Pavlija Beljić 2008. godine odbila ponuđeni smeštaj u kontejneru u ulici Mihajla Jevtića.
U Gradskoj upravi ističu da je Radica Ivanović podnela novi zahtev za dodelu stana Stambenoj komisiji koja je formirana na poslednjoj sednici Skupštine grada. Na prvoj sednici novoformirane Stambene komisije biće ponovo razmotren njihov zahtev i preispitane okolnosti u cilju rešavanja njihovog problema.
Comments are closed.