Korupcija je u Srbiji veoma raširena, a samo mali broj tih krivičnih dela bude prijavljen nadležnima, kazao je juče programski direktor “Transparentnosti Srbija” (TS) Nemanja Nenadić.
On je na predstavljanju izveštaja “Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju” rekao da od 2012. do 2018. godine nije došlo do povećanja broja procesuiranih slučajeva i da je javnost često izložena brojnim informacijama o mogućoj korupciji, kao i tvrdnjama zvaničnika, političkih aktera, nevladinih organizacija i nezavisnih državnih tela, ali da one ostaju bez reakcije nadležnih državnih organa.
“Obilje informacija nije dovoljno iskorišćeno da tužilaštvo i drugi nadležni organi postupaju proaktivno i da ne čekaju podnošenje krivične prijave kako bi razmotrili da li ima korupcije”, rekao je Nenadić, napominjući da i u tužilaštvu i drugim državnim organima, koji bi trebalo da pokrenu akcije protiv korupcije, postoji autocenzura.
Podsetio je da je Evropska komisija dala preporuke u borbi protiv korupcije, da se u Srbiji poveća broj slučajeva u kojima je korupcija gonjena i kažnjavana, posebno kada je reč o korupciji na visokom nivou. Nenadić je kazao da je među preporukama i hitno unapređene kapaciteta institucija bitnih za borbu protiv korupcije i donošenje novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i delotvorno sprovođenje strategije za borbu protiv korupcije.
”Transparentnost” je, kako se naglašava, pratila 32 slučaja u kojima je postojala sumnja na korupciju, a koje su pokrenuli i obelodanili novinari, nezavisni organi, uzbunjavači ili nevladine organizacije, kao i dalje postupanje policije i tužilaca.
Saradnik “Transparentnosti” Zlatko Minić rekao je da su tužilaštva u tim slučajevima gotovo po pravilu bila pasivna, nisu pokretala postupke i, na zahtev TS, najćešće navodila da u tim slučajevima nije podneta krivična prijava. Od 16 slučajeva za koje je TS tražila od tužilaštva informaciju da li su pokrenuti postupci, samo jednom su dobili odgovor da je postupak pokrenut i to u slučaju Siniše Jasnića i Univerzitetskog sportskog saveza Srbije.
Minić je naveo da tužilaštvo, između ostalog, nije pokrenulo postupak povodom izjave zamenika gradonačenika Beograda Gorana Vesića koja je ukazivala na moguće zloupotrebe prilikom javnih nabavki, kao i navode predsednika Izvršnog odbora SNS Vladimira Glišića da su se pojedini funkcioneri obogatili, navodeći među njima i ministarku Zoranu Mihajlović, i da oni treba da zahvale predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću za sve što su uradili u svojim karijerama i pozicijama koje su dobili zahvaljujući njemu.
Minić je naglasio da je TS, povodom navoda reditelja Lazara Ristovskog da mu je predsednik Vučić lično pomogao da snimi film “Kralj Petar”, od tužilaštva dobila odgovor da u tom slučaju nije podneta krivična prijava.
Comments are closed.