Možda niste primetili, ali na skoro održanom mitingu u Pančevu, pojavio se pravi trbuhozborac. Čovek je, ne mogavši da priguši glas iz sebe, koji nije ispuštao on, već njegov prazni trbuh, uzviknuo glasnije od premijerovog ozvučenja: „GLADNI SMO !!!”.
Vučiću nije bilo baš zgodno da neko uzme tezgu u sred njegovog hvalospeva o blagostanju i da se prikazuje umnijim od suverena, pa uzvrati glasu iz naroda: „ZNAM JA TO, PRIJATELJU, BOLJE OD VAS.”
Čovek se brzo uhvati za trbuh, ne bi li ga ućutkao, ali beše suviše kasno. Gladni stomak uspe poslednjim dahom da izusti: „NE ZNAŠ !!!”
Premijer se brzo okrenu ka svojim ljudima: „Je li, ko je ovaj ?”
„Bravar.” – brzo odgovoriše njegovi.
„Nemoj, bre, da me zezate.”, ljutnu se on, „Bravar je umro.”
Za to vreme jake policijske snage pomogoše onom jadniku da savlada svoj pomahnitali trbuh, te ga odvedoše u podrumske prostorije stanice. Tu su, u polumraku i u opuštenoj atmosferi, organi reda legitimisali inkriminisani ljudski organ i skuvali mu čaj od nane. Topli čaj od nane je dobar za stomačne probleme. Kada se situacija primirila i digestivni trakt zaspao, policajci su namučenog i iscrpljenog subjekta, prevezli do EPS-a, gde je pozajmljenim parama platio, pre prošlih izbora obećali su da će pojeftiniti, račun za struju i, pre prošlih izbora obećali da će je ukinuti, televizijsku taksu. Nakon toga su prema vlasniku trbuha pokazali maksimalnu pažnju i „maricom” ga odvezli kući, da se organ slučajno ne probudi i zatraži da se vrati na miting.
Jedini koji je iz svega ovoga izašao svetlog obraza i uzdignuta čela bio je, nećete verovati, ministar Verbić, čovek koji tvrdi da je naša budućnost u majstorima i „dualnom obrazovanju”. A evo i zašto… Naime, zanati u Srbiji su, u poslednje vreme, skrajnuti i sa prezirom se gleda na njih. Međutim, ako se malčice osvrnemo kroz istoriju, utvrdićemo da oni imaju i te kakvog uticaja i upliva u visoku politiku.
Pre svih tu je, već pomenuti bravar, Josip Broz, koji je harao, ne našom, već i svetskom političkom scenom. Ne želim da potcenim njegove saradnike, ali kako su oni do položaja došli više puškom, nego olovkom, to je on bio jedan od školovanijih u toj garnituri. Zlato i belo odelo bili su zaštitni znak ovog ne majstora, nego vele-majstora, naročito kad uđe u svoju radionicu i uključi strug, za šta, kao dokaz, postoji i jedna od njegovih najpoznatijih fotografija.
Zatim imamo prežvakanu priču o keramičaru na funkciji ministra vojnog, koji je išao na sastanke vrhuške NATO alijanse, sa takvim predznanjem o taktičko teorijskim planovima i strukturi opreme i naoružanja, da je posle posete odaji u koju i car ide peške, izrekao ono što su svi već mislili, ali niko nije smeo glasno da kaže: „Imate jako lepo izvučene fuge izmađu pločica !”. Prisutni su ostali zapanjeni u čudu.
Ali da to nisu tikve bez korena, dokazuje i ministar u Đinđićevoj vladi, pomalo, skrajnuti, Dragan Milovanović. On je, naime, sa srednjom mašinskom školom, uspeo da avanzuje do položaja ministra za rad i zapošljavanje. Postoji priča očevidaca da je na potonjem položaju predsednika sindikata pucao iz pištolja na svoju saradnicu, kao i da joj je drškom istog polomio prednji zub, što samo dokazuja da se on i dalje bori svim sredstvima da očuva dobro ime i visok položaj u društvu.
Slučaj nezaposlenog bravara Ljubomira Stejića iz Pančeva, vlasnika gladnog trbuha, koji je u dve rečenice opisao stanje u 80% Srbije, dokaz je da srednjoškolci nisu manje vredni od većine visokoobrazovanih, naročito onih sa „falš” diplomama, samo im možda, život nije dao adekvatnu šansu kao nekim njihovim kolegama (Brozu, Milovanoviću, Gašiću).
Izbori se neumitno približavaju, a sve češća se čuje: „Bravar je bio bolji”. Nejasno je samo na koga misle – Tita ili Ljubu …
Sa terena izveštava
vaš lutajući reporter
dr Svojko Nezbit
Comments are closed.