USPEŠNA PRIČA ROMANI CIKNE: Ko dela za žene sa sela?

0

„Svi smo jednaki, samo su neki među nama jednakiji“, kaže citat iz „Životinjske farme“ Džordža Orvela. U sličnom maniru, danas bismo mogli reći: svi smo diskriminisani ponekad i po nekoj osnovi, samo su neki od nas diskrimisaniji.

Među onima koji su višestruko obespravljeni u našem društvu definitivno se nalaze i Romkinje. Zbog dugotrajnog, strukturnog siromaštva, u kom se većinom rađaju i ostaju celog života, uskraćene su za mogućnosti koje mnogi od nas uzimaju zdravo za gotovo, poput obrazovanja, zaposlenja, stanovanja i zdravstvene zaštite. Zbog nacionalne pripadnosti iza svakog ćoška čeka ih ako ne govor mržnje, onda prećutne predrasude, dok ih rodna diskriminacija čini čestim žrtvama porodičnog nasilja, prisilnih i prevremenih brakova, lišenih osnovnih ženskih prava.

Udruženje „Romani cikna“, jedina romska ženska organizacija u celom Rasinskom okrugu, već jednu deceniju bori se da ublaži prostornu, obrazovnu, klasnu, rodnu, nacionalnu i svaku drugu segregaciju prevashodno romskih žena i dece.

„Deset godina je, u najmanju ruku, dug period za beleženje slučajeva uskraćivanja i kršenja ljudskih prava žena“,kaže Jasmina Todorović, aktivistkinja udruženja, i dodaje:

„Radeći toliko dugo, uverile smo se koliko je položaj Romkinja višestruko težak. Dok su u gradu potpuno marginalizovane, na selu stvari stoje drugačije. Tu su, nažalost, sve žene, bilo romske, bilo većinske nacionalnosti, podjednako isključene iz procesa odlučivanja o tome kako će njihov život izgledati.  Grad Kruševac ima oko 80.000 stanovnika seoskih naselja, od čega je 35.000 ženskog pola, što nije zanemarljiv broj. Ipak, u savetima mesnih zajednica, preko kojih građani zapravo rešavaju konkretne probleme i pokreću sve lokalne inicijative, tek 9% čine žene. Od toga, kao što pretpostavljate, Romkinje čine postotak na nivou statističke greške.“ 

Iako Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2014-2024 načelno uvažava, kako piše, „osetljiv položaj mladih i žena na ruralnom tržištu rada i socijalni položaj drugih osetljivih grupa“, rodni jaz u upravljačkim telima i rukovodećim mestima na lokalu do danas nije značajno smanjen.

Radionica Romani cikne sa ženama iz Kaonika

Podstaknute tim pesimističnim podacima, ali i željom da podrže unapređenje položaja žena iz višestruko ranjivih grupa i podstaknu razvoj sela, krajem prošle godine ovo udruženje je, u sklopu programa „Istraži – Osnaži“, pokrenulo projekat “Seoske žene na potezu“. Okupile su stotinu žena iz dvadeset seoskih naselja u okolini Kruševca, starosne dobi između 18 i 65 godina, delom romske (32%), a delom većinske (68%) nacionalnosti, i iz prve ruke istražile njihove potrebe, stavove i želje. Ovi neposredni, neformalni razgovori otkrili su da su žene itekako svesne svih problema života na selu, poput slabog pristupa zdravstvenim uslugama, potom sve češćeg zatvaranja seoskih škola, kao i drugih infrastrukturnih i ekoloških nedostataka. Ipak, kada su upitane da li misle da bi i same mogle da uzmu učešće u njihovom rešavanju, samo je 13% žena reklo da bi želele da budu aktivnije i preuzmu takvu odgovornost, dok se većina preostalih odgovora mogla sažeti u dve reči. „Kako ja?“

I možda bismo ovaj postotak i ovo pitanje mogli uzeti kao pokazatelj nezainteresovanosti ili apolitičnosti da se stvari nisu drastično preokrenule nakon radionica koje je udruženje održalo odmah potom.

„Cilj nam je bio ne samo da istražimo već i da osnažimo te žene. Zato smo održale ukupno deset radionica, u različitim mesnim zajednicama. Na njima smo sestrinski, solidarno pričale o ženskim pravima i nepravednim očekivanjima, o tome kako bi idealno društvo moglo da izgleda, ali i koje konkretne korake mogu da preduzmu da se tom idealu približe. Umrežile smo ih i podelile im letke sa kontaktima nadležnih institucija kojima se mogu već sutra obratiti sa idejama ili problemima. To je naizgled bio samo jedan otvoren razgovor među ženama, no posle su nam i same rekle da su im upravo te radionice otvorile oči, osnažile ih, pokazale da nisu same i da odlučivanje o boljitku zajednice nije rezervisano samo za muškarce ili ljude iz gradova, kao što su mislile pre radionica. Tada smo zaključile: ovo su žene pune ideja, koje zapravo i žele da se uključe, samo ne znaju kako. Za to im treba podrška porodice, drugih žena, institucija i cele zajednice.“ – navodi Milica Petrović, aktivistkinja udruženja.

Potonji okrugli sto sa predstavnicima mesnih zajednica i grada potvrdio je isto to. Postoji primenjiv i realan zakonski okvir za učešće žena u Savetima mesnih zajednica, a činjenica da je lokalni Savet za rodnu ravnopravnost nedavno i sam preduzeo neke korake na tom putu pokazuje da postoji i politička volja da se te politike zaista izmene. Ono što nedostaje jeste da se žene sa sela bolje informišu i ohrabre da te prilike iskoriste i svoja prava ostvare. „Ovo je bio dobar, prvi korak. Njima je mnogo značilo što ih je neko konačno pitao šta one misle, saslušao ih i predočio im mogućnosti.Dalje nastavljamo borbu za to da sve žene sa sela više brinu o svom zdravlju, da se udružuju i međusobno podržavaju, da češće pokreću svoje poslove i rešavaju pitanja od lokalnog značaja. Jednostavno, da preuzmu kormilo, jer one to mogu.“

I iako jeste tačno da su neki jednakiji od drugih, isto je tako tačno da se nejednakost jedne grupe društva, poput Romkinja ili žena sa sela, tiče i dotiče društva u celini. Jer osnažiti selo znači osnažiti i grad, i osnažiti žene znači osnažiti sve nas.

Ova priča nastala je u okviru programa podrške javnom zagovaranju „Istraži – Osnaži“, koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Trag fondacija. Sa željom da podstakne građanski aktivizam i motiviše organizacije da uzmu učešće u pitanjima od javnog značaja, program „Istraži – Osnaži“ ima za cilj da motiviše građane da istražepravne mogućnosti za poboljšanje omladinskih, socijalnih i ekoloških politika i osnaži zajednicu da od lokalne samouprave zahteva promene na bolje. 

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

six − three =

Skip to content