Možda niste primetili, ali naš premijer, krajem minule godine, a potom još u dva navrata, najavi da će u 2016. godini obići toalete u svakoj, ali naglašeno, u svakoj školi, kao i u svakoj bolnici i domu zdravlja. Biće to, po prvi put u istoriji Srbije, sanitarna inspekcija epskih razmera, da svaka baba-sera pozavidi.
Poštujući i uvažavajući, a ni sekunde ne sumnjajući, u dobru volju premijerovu, kao i u ispravnost ciljeva, moram da ukažem na par detalja i verovatno nenamernih previda.
Elem, ako se uzme u obzir broj škola u Srbiji, broj isturenih odeljenja, te broj domova zdravlja i bolnica, pa se to pomnoži sa brojem čučavaca, dolazi se do impozantne brojke, koju ni Deda Mraz ne dostigne noseći paketiće za Novu godinu. I to sa sve Rudolfom, irvasom crvenog nosića. Naš premijer od tih sa crvenim nosevima ima samo Velju Ilića, a slabo će da od njega da vidi neku vajdu.
Uz sve to, mora se uzeti u obzir da neke škole imaju poljske nužnike do kojih se teže dolazi kaldrmisanom stazom, gde u lakovanim salonkama za čas može da se uštukne članak, pa dupla šteta.
Imajući sve ovo u vidu, moraće to da bude sanitarna inspekcija izvedena svetlosnom brzinom. Bože me prosti, ko onaj ćelavi što čisti u reklami, ta-na-nana na-na-na i gotovo. Verbić neće stići ni cvikere da obriše, a sve će već da šljašti.
E, sad, to je gledano iz perspektive inspekcije. Da bacimo pogled iz drugog ugla. Recimo da nestašni švrćan (a takvih ima po školama, potvrdio ministar Vulin) na velikom odmoru oplevi dve grane zelenih šljiva, i na četvrtom času to dođe na naplatu, pa se on zaputi u pravcu toaleta. Ali oćeš. Inspekcija još nije obavljena (a očekuje se), a tetkica Ruža oglancala pločice – možeš da se ogledaš u njima. Da li je u tom trenutku poželjno i humano propustiti dete da obavi što se obaviti mora, ili ga uputiti na primer poslanika Babića koji ne koristi usluge istog već mesecima i sam se sebi divi ?
Ne valja ni jedno ni drugo. Ako švrćan obavi svoje, kako premijera pustiti u kontaminirane prostorije, rizikujući da školi dodeli negativnu ocenu i, oduzimajući tetkici kofu i krpu, zasuče rukave i pomoću ta-na-nana na-na-na, očisti objekat dok trepneš. Sa druge strane, ne valja ni ako tetkica ne pusti švrćana u toalet, jer onda može da se desi da moramo da peremo švrćana.
A, tek zamislite situaciju u domu zdravlja, gde deda Stanoje, koji već deset godina kuburi sa slabom prostatom, močugom mlati po kofi koju je čistačica stavila na glavu pokušavajući da odbrani položaj na vratima tek očišćenog pisoara. U pravu je i ona, ali i siroti deda Stanoje. Na kraju neko mora da popusti, ili čistačica – ili deda Stanojeva bešika.
Ujedno predlažem da se uvede nagrada za ustanove, koja bi nosila naziv – Zlatni džoger, kao i orden predsednika i flaša sone kiseline za najbolju tetkicu.
Sugerišem i premijeru da malko požuri sa obilaskom, jer je godina već ozbiljno odmakla, a taj Brisel može da sačeka. Bar dok se ne završi inspekcija.
Sa terena izveštava
vaš lutajući reporter
dr Svojko Nezbit
Comments are closed.