Крушевачки крај је изнедрио неколико врсних музичара и композитора који су оставили дубок траг у музичкој историји Србије 20. века.
Свакако најпознатија музичарка рођена у Крушевцу и околини је легендарна Радојка Живковић (1923 – 2002). О почецима Радојкине уметничке каријере писали смо у једном од претходних наставака али вреди подсетити да је, поред виртуозности на хармоници, била и врстан композитор. Аутор је чувених песама „Београде, љубави моја“, „Свака мајка која ћерку има“, „Дођи мојим ружама“ и, наравно, најпознатије „Одакле си селе“.
Вукашин Вуле Јевтић (1913-1981) је рођен у селу Росица код Рибарске бање. Основну школу је завршио у Рибару а Гимназију је уписао у Алексинцу.У Гимназији је и започео своју музички каријеру певајући као солиста.
Захваљујући изузетном музичком таленту 1939. године постаје солиста Радио Београда и велики пријатељ легендарног виолинисте и композитора Властимира Павловића Царевца. Током Другог светског рата Вуле и Царевац су заједно били у заробљеништву, у Немачкој, у логору Дахау.
По повратку у домовину наставља сарадњу са Радио Београдом за који снима трајне снимке песама „Емина“, „Зора зори дан се бели“, „Благо мени и теби девојко“, „Ајд идемо Радо“ и многих других. Бавио се и компоновањем песама, од којих је најпознатија „Још литар један“. Био је први добитник Естрадне награде Југославије. Умро је 10. августа 1981. године у Рибарској Бањи, код Крушевца. Њему у част се у Рибарској Бањи одржавају „Вулетови дани”.
Миодраг Раде Јашаревић (1917 – 1976) је један од најпознатијих музичара који су рођени и каријеру започели у Крушевцу. Свирање виолине је учио од оца Саве и комшије Митра Вујичића. Веома рано је почео да свира по кафанама и хотелима. У Крушевцу је наступао у „Паризу“, „Европи“, „Гледстону“, „Београду“…Након тога се сели за Београд где је усавршио своје свирачко умеће. У Београду је уписао музичку школу, затим и Музичку академију, а његов таленат био је запажен када је 1947. године положио аудицију за Забавни оркестар у Радио Београду. Наредне године је прешао у Велики народни оркестар, на чијем је челу био Властимир Павловић Царевац.
Од легендардног Царевца преузео је руковођење Народним оркестром РТБ а на том месту је остао све до трагичне смрти 1976. године, у саобраћајној несрећи у којој су страдале и певачице, сестре Силвана Арменулић и Мирјана Барјактаревић.
Драгољуб Драган Токовић је рођен у Македонији, у месту Драмче, 1932. године у породици свештеника Спасоја Токовића. Драган је имао старијег брата, Бранислава, млађу сестру Љиљану и млађег брата Миодрага. Породица се пред Други светски рат преселила у село Коњух. Током рата, Драган је изгубио оца, а након рата, породица се преселила у Крушевац.
У петнаестој години је добио хармонику, а са седамнест година се запослио у музичкој редакцији Радио Крушевца. Исте године је компоновао песму „Ја прошетах крај Мораве“ која је постала део народне баштине. Поред народних песама изводио је и евергрин композиције, италијанске канцоне, француске шансоне, шпанске песме. Био је ексклузивни певач „Југотона“ али је славу стекао компоновањем незаборавних песама као што су „Дунаве, моје море“, „Зоки Зоруле“, „Лела Врањанка“, „Ој Сафете, Сајо Сарајлијо“, „Растао сам поред Дунава“ и многе друге.
Овој групи уметника свакако треба додати чувеног фрулаша Саву Јеремића, родом из села Послон код Ражња, који је дуго наступао са Радојком и Тинетом Живковићем.
Comments are closed.