ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ ОПШТИНЕ ЋИЋЕВАЦ: Разноврстан културно-туристички садржај

Као једина установа културе на територији општине, Народна библиотека „Ћићевац” организатор је бројних културних манифестација које се брину за очување локалног идентитета, културе и традиције.

Својом јединственошћу и креативношћу, манифестације из године и годину привлаче све више домаћих и страних туриста.

– Када погледамо туристичке магове у Србији, Ћићевац је туристички пионир. Потребно је улагати новчано, идејно и интелектуално. Изгубили смо навику да гледамо и да слушамо. Више није довољна само изложба, већ се људи морају привући и занимати различитим садржајима – каже Марко Алексић, директор Народне библиотеке „Ћићевац”.

Сваке године, на празник Свете Тројице, под Кулом Тодора од Сталаћа одржава се манифестација „Морава нас вода од’ранила”.

– Ове године је одржана 27. пут по реду и увек учествује велики број позоришних глумаца, певача и културно-уметничких друштава. У преговорима смо да следеће године наступа Даница Крстић. Људи воле тај простор са минималним остацима тврђаве, па се трудимо да манифестација добије већи значај.

У порти цркве Светог Архангела у Сталаћу сваког јула, од 2001. године, одржава се манифестација „Под крилима Архангела”. Саставни део манифестације је ликовна колонија у организацији удружења грађана, која је прошле године окупила 15 сликара из земље и иностранства.

– Манифестација окупља велики број глумаца и музичара. Прошле године је изведена позоришна представа „Сократова одбрана и смрт”. То ми је омиљена монодрама, погледао сам неколико верзија на домаћем и страном језику, али ми се чини да је ова најбоље изведена – сматра он.

Једнодневни „Грин фест”, према речима нашег саговорника, доноси потпуно нову културолошку слику, а традиционални Међународни олдтајмер скуп привлачи бројне љубитеље четвороточкаша.

– „Грин фест” нас посебно радује. У питању је значајна манифестација која због добре атмосфере окупља пуно посетилаца. По слободном бројању, ове године је било око 300 људи, што је одлично. Прошле године је фестивал одржан код Куле Тодора од Сталаћа, а ове на Тргу младих у Ћићевцу. Олдтајмер скуп је такође окупио доста људи из Србије. Мислим да је Ћићевац због ове манифестације, у том свету аутомобилизма, мапиран. Посетиоци се увек добро забаве, а било је и око 50 интересантних примерака.

Од октобра, Ћићевац ће у своју културну понуду уврстити матине, који се некада одржавао недељом у 11 сати, а за наредну годину се размишља и о оснивању Културног лета.

– Некада су, у главој улици, постојале разгласне кутије, где се народ позивао у биоскоп, на представу и слично. Сам догађај и чин датирају из 1939. године. Наиме, у Ћићевцу је, захваљујући богатом трговцу који је имао пројектор, тада постојао биоскоп. Било би лепо да се то врати, јер имамо амбицију да се Ћићевцу поново удахне градски, односно варошки менталитет. Културно лето би могло да изнедри још манифестација. Наш највећи потенцијал су деца до осмог разреда и Културно лето би било конципирано садржајима према њима. Она заслужују исти квалитет програма као и деца у Београду. То нам је главна амбиција и све се око тога „врти” – објашњава он.

За све љубитеље гљива, у Ћићевцу се одржава дводневна гастрономско-туристичка манифестација „Дани гљива”. Едукативног је карактера, па су посетиоци у прилици да стекну елементарна знања о гљивама и њиховом брању.

– Стефан Вељковић, чија је идеја била да се направи скуп, одличан је познавалац гљива. Његова амбиција је да се мапирају подручја где има гљива и које могу да се беру. Скуп је био одличан, са добрим предавачима који о гљивама знају пуно тога.

Последњих неколико година у Ћићевцу се одржава целодневни семинар „Школа савременог узгоја ораха”, која окупља бројне посетиоце из Босне и Херцеговине, Републике Српске, Хрватске и Црне Горе.

– Скуп је међународног типа и на веома високом професионалном нивоу. Прошле године је било између 70 и 80 посетилаца. Предавања су озбиљна и уколико планирате да се бавите или се већ бавите орашарством можете научити много тога о карактеристикама савремених сорти, економији и технологији узгоја ораха – истиче Алексић.