CIVILNI SEKTOR I LOKALNE VLASTI: Saradnja niskog intenziteta

Organizacije civilnog društva iz Rasinskog okruga imaju puno problema u komunikaciji sa lokalnim vlastima koje su voljne da sarađuju samo kada je to njima potrebno.

Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac organizovao je debatu o transparentnosti lokalnih uprava na kojoj su učestvovale predstavnice organizacija civilnog društva iz Rasinskog okruga. Aktivistkinje iz civilnog sektora imale su priliku da iznesu svoje stavove u vezi dostupnosti informacija i lokalnim medijima kao kanalima komunikacije.

„Za ovih 10 godina aktivnog pokušavanja za ostvarivanje komunikacije sa lokalnom samoupravom procesi variraju. Ako imaš nekog tamo onda možeš i da saznaš da su neki procesi u toku jer je teško naći informaciju na gradskom sajtu. Kada se raspisuju konkursi, evo sad je bio slučaj javnog konkursa za kulturu, ja sam dva dana tražila konkurs samo da vidim kakav je konkurs bez ikave namere da apliciram. Morala sam da zovem nekog iz opštine da mi kaže gde je konkurs. Mi umemo da tražimo informacije ali gomila ljudi ne ume na taj način da se informiše uopšte“, priča o svom iskustvu Andrijana Kocić iz Alternativnog centra za devojke.

Kocićeva ističe da lokalne vlasti nisu previše raspoložene da uključe civilni sektor u određene aktivnosti i procese donošenja strateških dokumenata.

„Nije bilo dobre volje da se uključi civilni sektor u Akcioni plan za mlade. Ono što je problem je to što taj dokument niko od nas nije pročitao pre njegove implementacije i ne znamo kako je izglasan. Pozvani smo na taj jedan sastanak na kom je to nešto bilo izdvojeno. Ono što je zanimljivo je način na koji komuniciraju sa javnošću. Recimo, raspiše se neki poziv ili konkurs,i najčešće se prosledi srednjim školama. U nekim školama su službe ažurne pa to proslede učenicima  i neko popuni tu anketu . I onda se svi problemi u gradu tretiraju na osnovu nekoliko izjava tih mladih ljudi koji su izneli neke svoje želje i ideje.  Ne postoji komunikacija sa širom javnošću“, dodaje Andrijana Kocić.

Nezavisni novinari su, takođe, nezadovoljni, komunikacijom sa lokalnim organima vlasti.

„Traganje za konkursima na portalu gradske uprave je kao traganje za iglom u plastu sena. Nikad se ne zna gde ću šta da pronađem. Jedan od tih konkursa pronašla sam u kućica Arhiva. Potpuno besmisleno. Nema nikakvih pravila. Jedan konkurs je u Arhivi, drugi u Obaveštenjima, treći negde zaturen“, govori novinarka Jelena Božović.

Slična situacija je i sa obaveštenjima o javnim raspravama.

„Mogu pouzdano da kažem da zamenik gradonačelnice pred javnu raspravu o budžetu nije znao da kompletan budžet nije postavljen na sajt. To je dokaz da ni u Gradskoj upravi nemaju odgovarajuću komunikaciju.  Za to je znao načelnik za finasije jer sam ja, baš pred tu javnu raspravu, postavila pitanje.  Meni je zamenik tvrdio da je ceo budžet na sajtu. Kada sam mu objasnila da nije postavljen kompletan  on je pozvao načelnika za finansije koji mu je objasnio da je objavljeno samo najvažnijih 25 programa. Ne zna se ni ko je odgovoran za to. Jedna suluda priča, nedorečena“, za rezignacijom zaključuje Božovićeva.

Aleksandra Milutinović iz ćićevačke organizacije „Okular“, takođe, smatra da je situacija u Rasinskom okrugu, kada je reč o kanalima komunikacije jako loša.

„Trenutno radimo istraživanje u opštini Ćićevac vezano za mlade. Poslali smo četiri kratka pitanja u pet okruga u Srbiji, na adrese 30 opština i najgora je situacija u Rasinskom okrugu. Na naš mejl nisu odgovorili Brus, Aleksandrovac i Ćićevac! Dve godine su prošle od kada se promenila garnitura u opštini Ćićevac a za to vreme nam nisu odgovorili ni na jedan mejl. Nismo dobili odgovore ni na mejlove koji se odnose na projekte koje je finansirala lokalna samouprava! Izuzetak je bila izrada Plana razvoja opštine Ćićevac, koju je radio Evrokontakt. Tada smo dobili mejl potpisan od predsednice opštine. Znala sam da to nije ona poslala pa sam posle komunikaciju nastavila sa Nenadom Krstićem iz Evrokontakta“, priča Aleksandra Milutinović.

Aleksandra dodaje da u opštini Ćićevac mnogo bolje reaguju na dopise jer se oni zavode u pisarnici. Na taj način su uspeli nekoliko puta da organizuju i sastanke sa lokalnim rukovodstvom.  

„U Hronici opštine Ćićevac za dve godine „Okular“ nije dobio nijedan prilog. Jednom su pratili tribinu u Ćićevcu koju smo mi organizovali zbog predsednice opštine pa to i ne računam. Drugi put smo sarađivali na projektu koji je bio značajan za lokalnu samoupravu, zbog donatora, mada nama nije bio previše važan. Tada su nam obezbedili prostore gde god hoćemo  da držimo te radionice. To je moralo da se dešava u najvećoj tajnosti. I na događaju koji je bio u skupštini opštine letos  poslali su kamere da to snime. Kamermani su došli, snimili, novinarka je uradila prilog koji je doživeo cenzuru i  nikad nije emitovan“, ističe  Aleksandra Milutinović.