CIVILNI SEKTOR I LOKALNE VLASTI: Zabranjeni u medijima!

Organizacije civilnog društva iz Rasinskog okruga ne samo da imaju lošu saradnju sa lokalnim samoupravama već nemaju ni pristup većini medija koji se finansiraju iz budžeta.

Po rečima Biljane Petrović, predsednice Udruženja „Miona“, demografska situacija u opštini Aleksandrovac je jako loša a prosečna starost stanovništva se sa 47 godina povećala na 53.

„Većina građana je, nažalost, digitalno nepismena. U tu grupu svrstavam i radnike Opštinske uprave. Zato su nam važni tradicionalni mediji kojih nema. Trenutno imamo samo „Župsku hroniku“ i jedno nezavisno izdanje koje radi, kako je prijavljeno u APR-u, agencija za organizaciju događaja. Izdavač „Rasina presa“ je sada glavni i odgovorni urednik „Župske hronike“ tako da je pod kontrolom“, priča Biljana Petrović i nastavlja.

„Što se same Opštinske uprave tiče ona nije raspoložena ni za kakvu saradnju sa civilnim sektorom. Čak imam i pouzdanih osnova da sumnjam da su mi na zahteve za informacije od javnog značaja slali,više puta, falsifikovanu dokumentaciju. Sekretarku Skupštine sam pozvala da je pitam najbanlnije pitanje – Koliko odborničkih grupa ima u lokalnom parlamentu i koliko koja grupa ima odbornika? Dobila sam jako drzak i bezobrazan odgovor da će mi odgovoriti ako joj se obratim pismeno i ako joj obrazložim zašto to meni treba i šta to uopšte ima meni da treba. Ukratko, to je Opština Aleksandrovac“.

Po rečima Slaviše Milenkovića, glavnog i odgovornog urednika KruševacPresa, 78% medijskih sadržaja u lokalnim medijima odnosi se na aktivnosti funkcionera. Osim novina i portala Grad civilnom sektoru praktično niko ne daje prostor.

Biljana Petrović ističe da u Aleksandrovcu predstavnici lokalne vlasti redovno ignorišu skupove koje organizuje „Miona“.

„Kada smo u martu organizovali okrugli sto na temu ekonomskg osnaživanja žena pozvala sam Agenciju za regionalni razvoj, Privrednu komoru, neke lokalne institucije iz Rasinskog okruga i niko nije došao. Ali su zato došli iz Ministarstva privrede i iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Zbog toga su morali da pošalju novinarsku ekipu i napravili su lep prilog za „Župsku hroniku“.

Aleksandra Milutinović iz udruženja „Okular“ iz Ćićevca ističe da je ovoj organizaciji praktično onemogućen ulazak u škole na teritoriji opštine iako su njihova ciljna grupa mladi.

„Mi smo, kao organizacija, učestvovali u procesu usvajanja Plana razvoja. Tada smo podneli i preldog da u plan razvoja opštine Ćićevac uđe međusektorska saradnja. To je prihvaćeno mada nisam sigurna da u opštini i znaju o čemu se radi. U svakom slučaju to će nam koristiti kada ubuduće budemo kontaktirali direktore škole jer sada imamo nešto našta možemo da se pozovemo“, ističe Milutinovićeva.

Aleksandra dodaje da i „Okular“ teško dolazi do prostora u lokalnim medijima.

„Jednostavno, nismo pogodni. Mnogo nas ima, mladi smo, sakupljamo neke mlade ljude, pričamo o demokratiji i ljudskim pravima. Zovu me novinari i izvinjavaju se. “Vi ste super, želimo da objavimo ali ne smemo”. Zato smo odlučili da pokrenemo naš medij, portal  “Nek se čuje glas”. To trebamo sada da registrujemo. Za sada dobro funkcioniše. Neke stvari se menjaju i sa drugim medijima. U Nišu, gde radimo projekte, nas odlično prate. Tako su i mediji u Rasinskom okrugu shvatili da nismo tolika pretnja kada neko iz Niša, ko je podoban, može da nas objavi. Sada nas više zovu“.

Biljana Petrović dodaje da njena organizacija ima probleme i oko organizacije skupova.

„Radili smo projekat koji je finansirala UN Voman i hteli smo da organizujemo skup u muzeju ali su nam otkazali. Bila sam prinuđena da žene prevedem preko puta, u kafanu. Tako sam odradila posao. Kada sam sledeći put otišla u opštinu rekla sam im: “Gospodo, ja sam realizovala projekat koji su finansirale UN. Ja sam dobila veliki plus za snalažljivost ali je Aleksandrovac dobio jedan veliki minus zbog uskraćivanja prostora“. Ostali su zbunjeni“.