ДЕБАТА О РАДНИМ ПРАВИМА: Очистити државни апарат за будуће време!

У оквиру пројекта „Народни посланици и грађани Расинског округа заједно за боља радна права“ Центар за истраживачко новинарство Крушевац – ЦИНК организовао је дебату на коју је позвано 17 садашњих и бивших посланика и посланица из Расинског округа.

Позиву су се одазвала само четворица бивших народних посланика док посланици из актуелног сазива из Расинског округа нису образложили своје одсуство.

“Када погледамо период од 90-тих на овамо социјалне теме никада нису биле на врху политичких приоритета и никада се на њима нису добијали избори. Ми 30 година пролазимо кроз ову фазу где немамо ни затворену државу, немамо границе. Перманентно имамо проблем Косова, а имамо сада и миграције. Све су то велике теме. Вероватно су професионалци радили истраживање које су теме актуелне. Социјалне теме нису биле на врху приоритета и никад нису биле у кампањи експлоатисане да би неко са њима добио изборе. То је један проблем“, покушао је да анализира стање Ненад Крстић и наставио.

„Са друге стране ту су карактер парламента и карактер мандата народних посланика.То је произвело да су законе, предлоге закона доносила министарства и Влада.Не знам колико је закона у међувремену усвојено да је у питању била народна иницијатива или предлог неког посланика. А немамо друге механизме да рецимо два, три посланика изађу са предлогом новог Закона о раду. Због тог карактера Народне Скупштине Закон о раду није дошао на ред без обзира на јавну дебату“.

Да су социјалне теме током предизборне кампање обично у другом плану подсетио је и Миодраг Ђидић.

„Сетио сам се 1993. године када смо имали хиперинфлацију, праву социјалну катастрофу. На власти су били СПС са 90 посланика и радикали. Мислио сам да је Милошевић луд што расписује изборе а он је те изборе убедљиво добио и освојио 124 посланичка мандата. И данас националне теме преовлађују над социјалним“, сматра Ђидић.

Крстић верује да су проблеми са предузећима настали у процесу приватизације делом били и хипотека из 90-тих година.

„Људи су се одједанпут нашли у чуду зато што се нешто још раније генерисало али није изашло на површину. И онда је био велики број незапослених. Ја се сећам, док сам био у локалној самоуправи, да је Расински округ тада имао 260.000 становника према попису из 2002. године, а половином те деценије око 30.000 је било незапослених у округу, а у Крушевцу се баратало цифром од 17,18.000 незапослених. „Кромберг и Шуберт“, када су дошли у Крушевац 2017. године, имали су у плану да запосле 2.000 људи. Онда су исцрпели кадрове из Крушевца па су су кренули селективно, 25 километара  даље да прикупљају раднике. Сада шаљу аутобусе у Брус, Параћин зато што у Крушевцу нема радне снаге која ће да раде под тим условима“.

Крстић истиче да је недостатак радне снаге условио да послодавци повећају цену рада јер је то једини начин да дођу до радника. Подсећа и на Расински округ данас има око 205.000 становника односно 55.000 мање него пре 20 година. Број незапослених у округу је смањен на око 8.000 али је то, делом, последица смањења броја становника.

„Мислим да сада треба либерализовати тржиште рада, али не у потпуности. Имамо Закон о раду који углавном штити људе који раде у државном сектору. Људи у приватном сектору нису имали толике благодети, а у државном си могао да се башкариш. Знамо да је много људи који су у државном сектору изгубили посао после судске одлуке враћено назад зато што послодавац није могао да их отпусти ни на који начин. Сада имамо ситуацију да велики број људи у државном сектору постају баласт држави. У свакој државној институцији пола њих да отпустиш не би се осетило, а са друге стране фале  људи који знају посао.Са новим Законом о раду требало би створити услове да се очисти државни апарат за неко будуће време. Ми ћемо сад имати ситуацију да ће овај постојећи Закон о раду да штити само људе који су запослени у државном сектору, у приватном не. Због убрзаних промена на тржишту рада сада је тренутак да се донесе нови Закон о раду. Сада је однос запослених и незапослених другачији у односу на пре 4-5 година и људи могу лакше да нађу посао. Нажалост, мислим да овај политички систем ту промену не може да изнесе“, закључује Ненад Крстић.

Синиша Максимовић подсећа да су неке државне институције повећале плате запослених али да то није довољно.

„У органима управе много су мале плате. Када дође факултетски образовани приправник има плату од 45.000 до 55.000 динара. Са средњом школом, са 20 година службе, човек има 40.000 динара плату. Људи су почели да масовно беже из државних органа. Људи одлазе у пензију из органа управе, са средњом стручном спремом, са пензијом од 27.500 динара! ЕУ је тражила да граница за долазак у пензију буде 67 година“, додаје Максимовић.

Миодраг Ђидић признаје да народним посланицима из Расинског округа недостаје локалпатриотизам.

„Дешавало се да Демократска странка да добар предлог за Крушевац а посланици других партија гласају против или обрнуто. Уместо да радимо за град из којег долазимо ми смо радили једни против других. То је оно да странке одлучују а не грађани. Проблем је, дакле, што ја као посланик не радим у интересу свог града већ странке. А сада је још горе. Један од разлога због којих не може да успе измена Закона о раду је што нема солидарности, нема сарадње. Замислите Срђана Миливојевића и Невену Ђурић да седну и ураде нешто добро заједно за Крушевац! Тешко“, скептичан је Ђидић.