Kako izgleda škola u kojoj se glas učenika zaista čuje? Ko odlučuje o pravilima koja direktno utiču na njihov svakodnevni život? Da li učenici treba da učestvuju u izboru direktora, da imaju više mogućnosti da utiču na školski program i kako učenički parlamenti mogu da postanu više od formalnog tela? Upravo su neka od ovih pitanja bila u središtu projekta „Dečji glasovi i škole koje ih slušaju“, koji su tokom prethodnih meseci zajednički realizovali Udruženje mladih „Okular“ iz Ćićevca, Institut za omladinski aktivizam i različitosti (IZOAR) iz Bora i Kulturni centar Talas iz Smedereva.
Projekat je okupio mlade iz različitih sredina sa zajedničkom temom: učešćem učenika u donošenju odluka u školama. Kroz radionice, razgovore, debate i medijske sadržaje, više od 150 dece i mladih učilo je i diskutovalo o pravima koja imaju, problemima sa kojima se susreću i načinima na koje mogu aktivnije da učestvuju u životu svojih škola.
Od pitanja „da li se moj glas čuje?“ do pitanja „šta možemo da promenimo?“
Polazna ideja projekta bila je jednostavna: učenici provode veliki deo svog života u školama, ali odluke koje oblikuju njihovo obrazovanje i svakodnevicu često se donose bez njihovog stvarnog učešća.
„Kroz ovaj projekat želeli smo da edukujemo srednjoškolce o pravima koja imaju, o temama koje ih interesuju ili bi bar trebalo. To smo radili sa idejom da ih osnažimo i unapredimo njihovo školovanje koristeći alate neformalnog obrazovanja“, navode iz IZOAR-a.
Rad sa učenicima zato nije bio usmeren samo na upoznavanje sa pravima deteta, već i na razvoj veština koje su im potrebne da ta prava koriste – da postave pitanje, iznesu stav, argumentuju ga, saslušaju drugačije mišljenje i učestvuju u razgovoru sa onima koji donose odluke.
Za Okular, koji više od decenije radi sa decom i mladima u manjim sredinama, posebno je važna bila upravo participacija učenika.
„Hteli smo da utičemo na participaciju mladih u donošenju odluka u ustanovama u kojima provode veliki deo vremena i u kojima se kreiraju kao ličnosti. Ovaj projekat, sa jedne strane, daje uvid u različite percepcije aktuelnih tema za srednjoškolce, ali je sa druge i platforma da se njihov glas čuje u zajednici“, objašnjavaju iz Okulara.
Mobilni telefoni, domaći zadaci, izbor direktora – o čemu učenici žele da odlučuju?
Teme o kojima su učenici razgovarali nisu bile apstraktne. Naprotiv, odnosile su se na odluke i pravila sa kojima se svakodnevno susreću. Među pitanjima koja su otvarali bila su zabrana mobilnih telefona u školama, učešće predstavnika učeničkog parlamenta u izboru direktora, granica za biračko pravo, ukidanje ili promena načina zadavanja domaćih zadataka, plaćena praksa za srednjoškolce, upotreba veštačke inteligencije u obrazovanju i veće učešće učenika u kreiranju školskog programa.
Debata je u tom smislu bila samo alat. Cilj nije bio da učenici nauče kako da „pobede“ protivnički tim, već da nauče da argumentovano govore o pitanjima koja ih se neposredno tiču.
„Cilj nije samo da se odredi pobednički tim. Debata mladima daje priliku da nauče da obrazlože svoj stav, saslušaju drugačije mišljenje, odgovore na argumente druge strane i o pitanjima koja ih se direktno tiču razgovaraju kroz činjenice i konstruktivan dijalog“, navode iz Kulturnog centra Talas.
Od Bora do Smedereva i Ćićevca
Projekat je povezao srednjoškolce iz Bora, Smedereva, Lapova i Ćićevca, a završna debata u Boru okupila je više od 50 učesnika iz Ćićevca, Lapova, Smedereva, Niša i Bora. Iako je završni događaj imao formu debatnog takmičenja, organizatori ga nisu posmatrali prvenstveno kao nadmetanje.
„Svi su tog dana bili pobednici, jer su zastupali argumentovano svoje ideje, govorili o neophodnoj participaciji dece i izašli iz svoje zone komfora“, kažu iz Okulara.
Za učesnike je susret u Boru bio i prilika da upoznaju vršnjake iz drugih sredina, razmene iskustva i vide kako mladi iz drugih gradova razmišljaju o sličnim problemima.
Vladimir Beljić iz Kulturnog centra Talas smatra da je povezivanje mladih iz manjih sredina posebno važno.
„Čini se da mladi koji dolaze iz manjih mesta nemaju toliko mogućnosti, u poređenju sa mladima koji dolaze iz Beograda ili Novog Sada, da razvijaju svoje veštine argumentacije i debatovanja i da jedan dan bude posvećen njima. Njima je značilo i dodatno razvijanje veština, ali i prilika da upoznaju druge mlade ljude sa kojima se možda ne bi tako lako sreli i razmene znanja i iskustva“, kaže Beljić.
Šta ostaje nakon projekta?
Završetak projekta ne znači i kraj razgovora o učeničkoj participaciji. Na osnovu radionica, razgovora sa učenicima i tema koje su tokom projekta otvorene, partnerske organizacije pripremaju preporuke za srednje škole, sa cilje da one posluže kao smernice za unapređenje učešća učenika u procesima donošenja odluka. To je i jedan od najvažnijih rezultata projekta – da glasovi učenika ne ostanu samo u učionici, na radionici ili tokom debate, već da dođu do onih koji mogu da utiču na način na koji škole funkcionišu.
Participacija učenika ne bi trebalo da se završi na izboru predstavnika učeničkog parlamenta. Ona podrazumeva da učenici mogu da iznesu svoje mišljenje, da budu saslušani i da imaju stvaran prostor da utiču na odluke koje se odnose na njihov život i obrazovanje.
„Ne možemo donositi odluke o mladima bez njih.“
Ova rečenica, koju je tokom projekta izgovorio Lazar Begović, predsednik Upravnog odbora IZOAR-a, možda najbolje opisuje njegovu osnovnu ideju. Škole koje slušaju svoje učenike ne znače škole u kojima se svaka učenička ideja automatski prihvata. One znače škole u kojima učenici znaju da imaju pravo da pitaju, predlažu, argumentuju i budu deo razgovora o odlukama koje ih se tiču.
Upravo takav prostor pokušao je da otvori projekat „Dečji glasovi i škole koje ih slušaju“ – ne samo da bi se čuo glas mladih, već da bi škole znale šta da urade kada ga čuju.
Projekat ,,Dečji glasovi i škole koje ih slušaju” zajednički sprovode organizacije „Okular“ iz Ćićevca, Kulturni centar Talas iz Smedereva i Institut za omladinski aktivizam i različitosti iz Bora, u okviru inicijative ,,Prava deteta su ljudska prava”, koju realizuje Užički centar za prava deteta, uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.
