Možda niste primetili, ali našu jadnu i napaćenu zemlju udostojili su da posete britanski prestolonaslednik princ Čarls i njegova supruga, vojvotkinja od Kornvola, kršteno ime Kamila.
Kažu da položaj menja čoveka, ali da vidite šta tek čini od čovekove žene. Elem, u okviru te posete Britanci su protokolarno morali da se sastanu i sa predsednikom Srbije. Gde je predsednik, tu je i predsednikovica. Ne viri joj više ništa niotkud, sve je to umotano u moderne haljine. I dok se predsednik baktao sa Čarlsom na engleskom jeziku – šumadijski dijalekt, za to vreme je Dragica gostila vojvotkinju na sebi svojstven način, pričajući o stvarima u koje se najbolje razume – o modi, noblesu i glamuru.
– Hau du ju du, Kamila. Da vidiš što sam bila smešna kad mi moj Toma rek’o da će da nam dođete. Kaže dolazi nam Čarls sa kamilom, će da spavaju kod nas. Ja, sirota, mislila, ko ono kad je dolazio Gadafi kod Tita, pa razapinjao šator u sred Beograda. On dovodio šest kamila i dva konja.
– Ne razumela …
– Ma, nema veze… Ja sam mislila da ovaj tvoj uvrnut, pa voli kamile. Kad ono nije, fala Bogu. Najviše sam se plašila da ćeš da mi izgaziš cveće u Bajčetini.
– Ja volela ćveće…
– Ma, nemate vi na tom ostrvu ovakve uslove kao mi. Ja sam lično oplevela našu zemlju. Kako Toma postao funkcija, ne moram više da idem u fabriku, sem kad mi trebaju donacije, pa raduckam po baštici… Da vidiš, lepa moja, što mi rodio paškanat.
– Mi se hranila zdravo. Mi jela sveža šargarepa, zelena salata, špargla… Mi imala svoj dvorski baštovan i kuvar…
– Zato mora da vam je tako lepa dlaka, mislim, kosa. Jes’ malko kuštrava, al’ jaka, vidi se. Da l’ je ne mažete u žumance, možda?
– Šumance izbegavala zbog holesterol. Mi na dvor imala i nutricionista, on brinula za to.
– Vidi ti to… A ja budala sama kuvam, po ceo dan smrdim na zapršku… Kamila, moram da te pitam, nemoj da zameriš… Gde nabavljaš haljine ? Mnogo ti lepo to ukrojili, ko na tebi da je šiveno.
– Mi imala kraljevski krojač… I stilista…
– El’ znaš, ti slatka sestro, da sam ja do skora bila i šnajderka, dok Toma nije avanzovao. Sad sve kupujem u salonima kod ovih poznatih kreatora. Al ovaj narod – sitna duša… Zavide mi, pa me stalno prozivaju što nosim komplete od dva’es – tri’es ‘iljade evra. Pitaju odakle… Kako odakle. Pa, moj Toma stalno peče i prodaje rakiju… Malo, malo – pa istera kazan na sred avlije.
– Šta to rakija – ne razumela…
– Rakija, šljivka… Ne bi vi to smeli ni da okusite, to mnogo jako za vas. Evo, ovaj naš prestolonaslednik, Aca, znaš ga sigurno, čim malo dovati, odma izađe, pa se dere na narod kako ga ne poštuju… Nego, pusti to, moram da te pitam, a malko mi nezgodno… Da l’ ne znaš, slučajno, kad će ovaj tvoj da nasledi presto ?
– Ja to ne znala. A što ti pitala ?
– Ma, rekli mi ovi moji da će Toma ponovo da bude predsednik, kad Čarls postane kralj Engleske, pa reko, da l’ ne znaš… A, evo, već morate da idete. E, šteta, taman se lepo zapričasmo. Ajd, onda, gud baj, pa se vidimo…
* * * * *
– Maši, Dragice, misliće da nam nije milo što su dolazili…
– Ću da mašem ja, a ti si ga nagrisao čim zamaknu za krivinu. Ti si mi neki predsednik. Misliš, napravio dve vikendice i uvatio Boga za… El’ vidiš kako ljudi žive. Imaju svog kuvara, svog baštovana, dvorskog krojača… A, ne zlopate se ko ja ovde. Zbog kućevnih poslova – ni fondacija mi ne radi kako treba… Al’, neka… Ako nećeš ti da ideš sa mnom u London kod Kamile, da vidimo kako se živi, ću’ da teram ja mamu. Ona sigurno oće da ide, još joj važi onaj diplomatski pasoš. A, ti sedi u tvoju Bajčetinu,…ala te ona.
Sa terena izveštava
vaš lutajući reporter
dr Svojko Nezbit
Comments are closed.