Vlada Srbije planira da uzme još jedan, četvrti po redu, kredit za izgradnju Moravskog koridora, čime će cena jednog kilometra umesto planiranih 8 miliona biti povećana skoro četiri puta!
Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu za finansiranje građevinskih usluga koje pruža kompanija Bechtel Enka UK Limited, za potrebe izgradnje infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, na deonici Pojate-Preljina, poznatijeg kao Moravski koridor.
Kako piše portal Nedeljnik, tim predlogom Vlada traži podršku parlamenta za novo zaduženje u iznosu do 260 miliona evra. Kredit bi bio obezbeđen uz garanciju Izvozne kreditne agencije Ujedinjenog Kraljevstva (UKEF). Kao agent kredita navodi se J.P. Morgan SE, dok su kao prvobitni zajmodavci i vodeći aranžeri angažovani JPMorgan Chase Bank, N.A., London Branch, Crédit Agricole Corporate and Investment Bank i ING Bank N.V.
Ovim kreditnim angažmanom cena koštanja Moravskog koridora, koja je provobitno procenjena na 800 miliona evra, biće još jednom povećana.
Prema zvaničnim podacima iz novembra 2024. godine, cena autoputa je bila 2.154.191.099 evra. Novim kreditnim zaduženjem biće još više povećana.
Prvobitno je bilo planirano da svaki kilometar košta oko 8 miliona evra, dok je sada ta cena procenjena na 20 miliona evra po kilometru, a sa kamatama bi mogla dostići i 25 do 30 miliona evra po kilometru.
Dodatni troškovi uključuju i kamate na kredite kojima se finansiraju radovi. Pored probijanja budžeta više puta su probijeni i rokovi za završetak projekta.
Kako u svojoj analizi Politika javnih investicija u Srbiji iz 2024. godine podseća Fiskalni savet, Memorandumom o izgradnji Moravskog koridora koji je potpisan 2018. godine i predviđeno je da će 112 kilometara ovog auto-puta koji bi trebalo da spoji Koridore 10 i 11 koštati maksimalno 800 miliona evra.
Godinu dana kasnije, kada je država najpre usvojila posebni zakon, odnosno Lex specialis za Moravski koridor i ovaj posao, mimo tendera i transparentnog postupka, dodelila konzorcijumu Behtel-Enka, ugovorena je cena od 745 miliona evra, koja je mogla da se uveća zbog nepredviđenih troškova najviše do 20 odsto, što bi značilo ukupno blizu 900 miliona evra.
Taj iznos je, međutim, tokom 2023. godine povećan za celih 700 miliona evra pa je ukupna cena dostigla čak 1,6 milijardi. U međuvremenu, i rok za završetak izgradnje ovog koridora, tačnije svih njegovih deonica nekoliko puta je pomeran. Auto-put još nije završen, iako se dugo tvrdilo da će biti izgrađen krajem 2023. godine i da radovi napreduju ugovorenim tempom.
Država je, podsetimo, za finansiranje izgradnje ovog auto-puta do sada uzela tri kredita.
Prvi od 431,7 miliona evra Narodna skupština Srbije potvrdila je 2021. godine, a kredit je ugovoren sa bankom Džej Pi Morgan Čejs, uz garanciju UK Export Finance.
Druga, pak, pozajmica potvrđena početkom 2022. godine iznosila je 400 miliona evra, ali su tokom 2023. usvojene izmene i dopune pa je iznos kredita povećan na 500 miliona evra. Kredit je uzet od praktično istog konzorcijuma stranih banaka.
Poslednju pozajmicu za ovaj auto-put država je uzela 2023. godine. Reč je o kreditu od 700 miliona evra koji je dalo nekoliko banaka predvođenih bankom Džej Pi Morgan Čejs, uz osiguranje Multilateralne agencije za garantovanje investicija.
Novi kreditni aranžman biće četvrta pozajmica za radove na Moravskom koridoru.
U svojoj analizi Fiskalni savet ne nalazi valjane razloge zbog kojih je cena radova na Moravskom koridoru dva puta veća.
„Tačno je da je u prethodnih nekoliko godina došlo do osetnog rasta cena inputa za izgradnju autoputeva, ali naše analize pokazuju da to ne može ni blizu da objasni dvostruko povećanje vrednosti radova“, piše u analizi ove institucije u kojoj se kao mogući razlozi navode manjak kontrole i izostanak tenderskih procedura.
Manjak kontrole mogao bi da bude jedan od razloga za povećanje cena nekih od infrastrukturnih projekata, pogotovo imajući u vidu da različita međunarodna istaživanja pokazuju da je kod ugovora o javnim radovima u građevinskom sektoru postoji povećana sklonost i prostor za korupciju.
IZVORI: Nedeljnik, Forbs
Comments are closed.