Nekako iznenada, uz hladni ledeni talas koji nam je nedavno stigao iz dalekog Sibira da nas podseti da je ovo za nama ipak bila zima, u Kruševcu su se pojavile velike i ozbiljne rupe na ulicama.
Ono što je neobično je da su se pojavile iznenada, poprilično su velike i niko ih ne krpi i popravlja. Posebno mi je impresivna ona na početku Čolak-Antine ulice. Na sred ulice, mala, a duboka, opstaje već pola meseca na veliku radost vulkanizera i automehaničara.
Nisu za potcenjivanje ni ona u Kosovskoj blizu Hitne pomoći, a da ne zanemarim ni onu kod Fontane, ispred Dunav osiguranja – u pitanju su krateri nasred najprometnijih ulica u gradu.
Stičem utisak da sam već prestao da reagujem na takve stvari, pomirio sam se da redovno svake godine popravljam trap na automobilu. Svako malo po nešto se pokvari, odvali, polomi ili nešto slično, a ja ne volim da mi nešto lupka i kvrcka dok vozim pa moram da odvezem svog ljubimca do majstora, gde obično prodjem kao kod stomatologa – dođem da završim jednu stvar, ali se ispostavi da je tu i druga i treća…pored guma i felni, tu su i amortizeri, gumice balans – štangle, spone, stabilizatori, selen blokovi i još ponešto što nisam zapamtio. Mislim da se ne bih obrukao ni kod jednog automehaničara, već sasvim dobro poznajem materiju, jer stalno imam prilike da utvrdjujem gradivo, a znamo da je ponavljanje majka učenja.
Povremeno se deprimiram kada čujem ili vidim kako u nekim državama, npr. Švajcarskoj, Švedskoj i Rusiji, puteve odrade toliko kvalitetno da vam nikako ne može biti jasno kako se ne deformišu ili napune rupama. Kao da je sve obradjeno u nekom fotošopu, fotografije koje povremeno pogledam izgledaju nestvarno, ulice i putevi su im ravni, bez rupa, kao da su ih radili za neke propagandne namene, da nerviraju dušmane… A sve to uprkos tome što imaju mnogo hladniju klimu u odnosu na nas, sneg koji treba očistiti češće pada pa grtalice rade non – stop.
Nisam stručnjak za pravljenje i održavanje ulica i puteva, ali sam veoma zainteresovan da saznam šta stoji u pozadini problema. Kako to tamo može, a ovde ne može? Da li smo stvarno nesposobni da pravimo dobre puteve koji će da traju?
Nisam sklon teorijama zavere ali počinjem da sumnjam da tu ima nečega, neka fora koju nam još nisu prodali. Možda je u pitanju neko znanje koje se prenosi sa generacije na generaciju i koje se krije od nas? Možda tamo imaju neke druide koji znaju kako da naprave dobar asfalt?
Čujem i neke pametnjakoviće koji govore o tome kako se kod nas ne poštuju propisi, da se ne pridržavamo standarda, da se kod nas krade prilikom izrade puteva, da ne postoji valjana kontrola – ali ja u to prosto ne mogu da poverujem, što bi rekao Bili Piton u Maratoncim: ’’Ajde?!?’’.
Nešto su mi skrenule misli, kako je tamo u toj Švajcarskoj dosadno kada nema rupa na ulicama, o čemu li tamo narod razmišlja, koji su njihovi problemi, o čemu li tamo pišu kolumnisti? Verovatno se ubijaju od dosade i nedostatka inspiracije, jer sve radi kako treba, sve je tako savršeno dosadno…
A mi, mi smo se izgleda navikli da budemo kao Grunf iz legendarnog stripa ’’Alan Ford’’, koji u jednoj epizodi nikako nije mogao da se snađe u novom vozilu u kome je sve bilo na svom mestu i radilo kako treba. Više su sirotom Grunfu odgovarale šklopocije koje je sam sastavljao, iako na njima ništa nije bilo na svom mestu i radilo kako treba…Ko bi nas shvatio…
Comments are closed.