Pre nekoliko dana sam slušao jadanje jednog mog prijatelja kome je tik uz kuću nikla nova zgrada, za tri sprata viša nego što je to predviđeno urbanističkim planovima.
Nisam znao šta da mu kažem, a da zvuči utešno. Poprilično sam siguran da za njegov problem nema leka pošto će uskoro u njegovoj maloj ulici živeti dosta novih komšija sa svojim automobilima. Nije da nisam probao:
”Nisi jedini! Svi ćute, samo ti dižeš galamu! Kadija te tuži, kadija ti sudi, bolje odustani na vreme”.
”Bar je lepa zgrada! Jeste da je to stvar ukusa, malo sam subjektivan”.
”Neće vam biti dosadno, stalno će neko nekome da smeta! Možda nove komšije budu neki fini ljudi, upoznavanje ti ne gine”.
”Ako ti bude smetalo, prodaj lepo svoju kuću i odseli se! Ili okreni i drugi obraz, pa neka te šamaraju i dalje, ili idi’‘.
Za poslednjih petnaestak godina imao sam prilike da vidim razne stvari koje su nezajažljivi investitori i korumpirani službenici sistema priredili našim sugrađanima koji su imali nesreću da im zasmetaju svojim postojanjem i adresom življenja. Male noćne minijature, skidanje krovova, prebijanje na ulici, verbalno zastrašivanje, samo su neke od stvari koje sam lično video, ko zna čega je sve još bilo po našem gradu.
Reakcija onih koji treba da reaguju neretko je izostajala. Ako se dešavalo da se podigne prašina u javnosti, čekalo se da ista padne, pa da se nastavi dalje. Deprimirajuće za sve one što pošteno rade svoj posao (a ima ih, znam), deprimirajuće za sve one koji očekuju da postoji sistem koji će da zaštiti njihova prava, deprimirajuće za sve one koji očekuju da naša država jednog dana postane ozbiljna.
Kako je moguće da neko dobije dozvolu za objekat za porodično stanovanje od skoro 900 kvadratnih metara, a da na osnovu toga napravi pravu pravcatu zgradu sa ne znam koliko stanova? Znam da su nadležne službe rušile unutrašnje zidove koji nisu bile deo projekta, a na kraju se ipak sve završilo kako je investitor planirao da bude.
Odakle tom i sličnim nelegalnim objektima priključci za vodu, struju i za drugu infrastrukturu? Šta je u našem gradu od nelegalnih objekata srušeno u poslednje vreme? Nije da nema toga, bivalo je, ali je mnogo više slučajeva gde su takvi objekti uz manje ili više poteškoća privedeni kraju.
Poseban je problem što su neki povlašćeni u stanju da realizuju svoje namere sasvim legalno, kroz ciljane izmene planske dokumentacije. Na taj način neki projekti budu za jedne neprofitabilnim, a za druge isti postanu profitabilni.
Pravila igre, očigledno, mogu da ne budu ista za sve. Nekome je dato, nekome nije. Većina se trudi da radi ispravno, ali verujem da im nije svejedno kada vide da neki drugi teraju silu, svesno kršeći propise, a posebno kada vide da neki mogu da promene pravila igre i isto to urade ne baš mnogo legitimno, ali zato legalno.
Pre nekoliko godina jedna moja prijateljica mi je ispričala kako je gledala na nacionalnoj televiziji jedne susjedne zemlje direktan prijenos rušenja četvorospratnog objekta koji je izvesni sudija nelegalno podigao na samoj obali mora. Ne znam detalje u vezi tog događaja, ali šta god da je u pitanju, država je na taj način poslala snažnu poruku svim onima koji bi na sličan način da rade. Što bi rekao jedan naš doktor, “Pod mač, bato!” Ako hoćeš da se igraš sa državom, radi to na sopstvenu odgovornost, pa nemoj da se posle žališ ako ti bude srušen objekat, u prisustvu televizije ili bez nje.
Kada budu počela da se poštuju prava običnog građanina počećemo da ličimo na državu koja ide ka Evropskoj Uniji. Kada sistem bude efikasno štitio one nesrećnike koji se nađu na putu ili u okolini investitora koji ne prežu ni od čega da bi ostvarili planirani profit, možda nešto bude od nas.
Ovako, ukoliko vam se desi da nemate te sreće, a želite da još malo poživite bez povišenog pritiska, dijabetesa, opadanja kose, stomačnih tegoba ili neke ”F” dijagnoze, možete lepo da prodate sve što imate i da se odselite u tu Evropsku Uniju. A svima koji ostanu ovde, ostaće i sve te nelegalne ili šatro legalne zgradurine koje najverovatnije niko neće srušiti, kao uspomena na vreme kada je sve bilo na prodaju.
Comments are closed.