Nedavno sam ponovo pročitao neke od tekstova koje sam svojevremeno napisao za kruševački nedeljnik ”Grad” u okviru autorske kolumne ”Evropa via Kruševac”. Iako je prošlo već sedam-osam godina od tada mnogi problemi na koje sam tada ukazivao su i dan-danas ostali nerešeni, i dalje prisutni, pokazujući da smo veoma otporni na promene, odnosno da nismo sposobni da se menjamo i napredujemo.
Kada pogledamo na naš grad iz drugog ugla, svašta se izdešavalo u međuvremenu. Sada je grad zvanično grad, nije više opština, te pojam ”grad” predstavlja grad i 101 selo. Da ne bude zabune… Dakle, naš grad je na poslednjim izborima dao natprosečnu podršku vladajućim-zvanično-pro-evropskim strankama i bilo bi logično da smo sada malo više evropski grad nego drugi slični, sa kojima je umesno poređenje. Grad nam je sada doteraniji, čistiji, skockaniji, okićen da svetli kao jelka… Mislim da ne bi bilo korektno reći da nam grad nije sređeniji nego ranije.
Uprkos nikada lepšem Novogodišnjem osvetljenju, Kruševac i dalje nije privlačan mladima dovoljno da bi ostali da žive u njemu. Prebrojao sam osmoro klinaca iz komšiluka, rođenih u krugu od 200 metara, koji su u skorije vreme otišli da studiraju i nisu se vratili u Kruševac: Beograd, Beograd, Milano, Beograd, Beč, Beograd, Beograd, Los Anđeles…
Šta je to što nedostaje Kruševcu da bi bio prihvatljiv za život onima koji su se u njemu rodili? Da li je u pitanju samo nedostatak poslova ili nam nedostaje još nešto pored toga? Mnogi od nas osećaju da postoji to ”nešto”.
Poražavajuće, ali izgleda da smo ostali magnet samo za stanovnike okolnih i drugih ruralnih sredina, posebno za “rolingstonse” koji su se u Kruševac dokotrljali sa većih nadmorskih visina. Ispada da je nama naš grad bezveze, a da je drugima privlačan dovoljno da se dosele i počnu da žive u njemu.
Da se razumemo, nemam ništa protiv toga. Migracije su normalan proces za svako društvo, najvećem broju nas se neko doselio odnekud u Kruševac. Žao mi je što ovde ne dolazi mlada obrazovana društvena elita kojoj su Evropa i svet prava mera.
Voleo bih da se pokrene javna rasprava o tome, da se napravi model da se o tom problemu čuje glas mislećih, a ne samo poslušnih, da se napravi neki plan pa da onda krenu da se rade neke pametne stvari koje će vremenom promeniti i preokrenuti ovaj trend, da Kruševac oseti napredak.
Nekada je Kruševac bio poznat po Napretku širom stare Jugoslavije, a sada ne znam šta je prva asocijacija u vezi našeg grada.
Pošto sam se svojevremno odlučio da se posle studija vratim iz Beograda i pokušam da nešto napravim u svom životu baš ovde, u gradu u kome sam rođen, rešio sam da se ponovo dohvatim pera, tj. tastature i da ponovo jurim neke vetrenjače. Možda nam krene nabolje, a možda moji tekstovi budu neki mali deo tog napretka…Nikada se ne zna.
Nenad Krstić
Comments are closed.