Povodom 17 godina od početka agresije NATO Alijanse na Srbiju KruševacPress donosi priču Zorana Milenkovića o tragičnoj pogibiji njegove ćerke Sanje, na Varvarinskom mostu.
“Sanja je moj anđeo čuvar! Ponekad, kada me sustigne umor dok vozim, imam utisak da je ona tu negde, okolo, i da brine o meni“.
Ovim rečima počinje svoju priču Zoran Milenković, otac supertalentovane matematičarke Sanje (16), koja je smrtno stradala u bombardovanju Varvarina i mosta na Velikoj Moravi, od strane aviona NATO pakta, 30. maja 1999. godine.
Sanja Milenković je bila višestruka pobednica takmičenja iz matematike i učenica prvog razreda Matematičke gimnazije u Beogradu.
– Kada je počelo NATO bombardovanje, 24. marta, vratila se iz Beograda u Donji Katun. Kobnog 30. maja , sa drugaricama Marinom i Marijanom, je otišla u Varvarin jer je tog dana bio vašar. Oko crkve i u blizini mosta bilo je nekoliko hiljada ljudi. – priseća se Zoran.
Oko 13 sati tri devojke su krenule preko starog mosta kako bi se vratile u rodno selo. Kada su došle do sredine mosta na nebu su se pojavili NATO bombarderi koji su ispalili dva projektila u srednji stub i prepolovili most.
– Na mostu je u tom trenutku bio auto „zastava 101“ u kojem su se nalazili majka i sin. Sanja i drugarice su, zajedno sa pešačkom stazom, pale do vode. Iz crkve su ljudi potrčali ka obali da im pomognu. Devojkama je nedostajalo 10,12 metara da dođu do trećeg dela mosta koji nije srušen. Sanja je bila lakše povređena i pokušala je da se uzvere uz pešačku stazu. U međuvremenu su avioni okrenuli krug iznad Kruševca, vratili se i ispalili još dva projektila. – objašnjava tihim glasom Zoran.
Kada su spasioci stigli do nje Sanja je još uvek davala znake života. Imala je brojne rane od gelera i detonacije. Povezli su je ka Kruševcu ali je na putu izdahnula.
– Kod kuće sam čuo eksplozije ali nisam pomislio da su gađali most. Supruga i Marinina majka su otišle da vide šta se desilo. Kada sam video da se ne vraćaju krenuo sam i ja. Ljudi koje sam sreo rekli su mi da je Sanja teško povređena. Nisu mi rekli da je mrtva. To sam saznao tek u Kruševcu.
Na Zoranovom stolu, u kabinetu, mnoštvo Sanjinih slika. Bistra, vedra, nasmejana, nadarena tinejdžerka koja je maštala o karijeri profesora matematike ili inžinjera elektrotehnike. Tu je i zajednička fotografija sa ocem, iz Subotice, sa matematičkog takmičenja.
I danas, 16 godina nakon tragedije Zoran Milenković sebi postavlja pitanje „Šta bi bilo da se nije dogodilo?“. Odgovor je uvek isti.
– Sada bi imala 33 godine. Sigurno bi završila Matematički fakultet ili ETF. Možda bi radila u inostranstvu. Sigurno bi se i udala, dobila decu a ja unuke. Pred njom je bila blistava karijera ali…Jednostavno nije imala sreće. Bila je u pogrešno vreme na pogrešnom mestu.
Sudbina ljudi bliskih Sanji Milenković prepuna je ironije. Njena drugarica Marina, koja je ranjena prilikom bombardovanje mosta od strane nemačkih pilota, je završila Medicinski fakultet i sada, gle sudbine, radi u Nemačkoj. Druga prijateljica Marijana se udala, ima dvoje dece i živi u Donjem Katunu.
Život se poigrao i sa Sanjinim ocem. Od početka 90-godina bio je član Srpskog pokreta obnove i borio se protiv režima Slobodana Miloševića a NATO avijacija mu je oduzela najdražu osobu.
– Tada sam krivio i NATO i Miloševića koji je izazvao taj sukob. Moglo je i drugačije da bude, da se dogovorio sa NATO paktom oko otvaranja baze na Kosovu. Pre šest godina američka komanda NATO pakta je, preko američke ambasade, pomogla izgradnju dnevnog boravka za osobe sa invaliditetom u Varvarinu. Tadašnja ambasadorka je znala šta mi se dogodilo i pitala me „Kako sve to podnosite?“. Moje mišljenje o zločinima NATO-a se nije promenilo. Lični gubitak niko ne može da mi nadoknadi ali zbog građana moramo da sarađujemo. Valjda i njih grize savest zbog nevinih žrtava. – zaključuje Zoran Milenković, otac Sanje Milenković.
U bombardovanju Varvarinskog mosta, koji nije imao nikakav vojni i strateški značaj, stradalo je desetoro civila. Sanja Milenković je bila najmlađa.
Comments are closed.