ISTRAŽIVANJE O POTREBAMA RANJIVIH GRUPA: Nezadovoljni kvalitetom zdravstvene zaštite
Većina učesnika istraživanja koje je sproveo CINK smatra da je pomoć najpotrebnija osobama sa invaliditetom i starijima od 65 godina a najveći izazov sa kojim se suočavaju je finansijska nesigurnost.
U sklopu projekta “Podizanje kvaliteta usluga socijalne zaštite ranjivih grupa u Kruševcu”, koji Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK sprovodi u okviru programa Pokret Polet, realizovano je terensko istraživanje o potrebama društveno osetljivih grupa za uslugama socijalne zaštite,njihovoj dostupnosti i postojećim resursima.
Cilj ovog istraživanja bilo je prikupljanje podataka o raspoloživosti usluga socijalne zaštite u lokalnoj zajednici, mišljenju korisnika/građana i stepenu zadovoljstva korisnika raspoloživim uslugama i načinom pružanja tih usluga. Istraživanje je urađeno na uzorku od 200 ispitanika/ca a sprovedeno je u periodu februar – mart 2025. godine. Učesnici i učesnice istraživanja odgovarali su na 17 pitanja.
“Prilikom sprovođenja istraživanja određeni broj upitnika podeljen je u organizacijama civilnog društva na bazi učlanjenja (Organizacija gluvih i nagluvih, Organizacija MNRO i sl.) jer članovi ovih organizacija pripadaju društveno ranjivim grupama i često koriste različite usluge socijalne zaštite”, objašnjava Slaviša Milenković, menadžer projekta.
Kao najveći izazov u svakodnevnom životu čak 120 ispitanika/ca je istaklo “finansijsku nesigurnost”. “Nedostatak podrške u lokalnoj zajednici” su zaokružile 82 osobe a “diskirminaciju” 48.
Učesnici istraživanja imali su i mogućnost da ocenama od 1 do 5 ocene ocene pristup nekim od najvažnijih usluga.
“Najnižu prosečnu ocenu – 1,68 dobilo je zapošljavanje. Ocenu 2,23 dobili su usluge socijalne zaštite i zdravstvene zaštite, usluge prevoza su dobile ocenu 2,29 dok je pristup uslugama obrazovanja ocenjen sa 2,37. Učesnici/učesnice ankete generalno nisu zadovoljni uslugama zapošljavanja , zdravstvene i socijalne zaštite što pokazuju i niske ocene. Posebno važne za pripadnike/pripadnice ranjivih grupa su usluge zdravstvene zaštite gde nailaze na brojne probleme. Ovakvi rezultati pokazuju i koliko su povezane usluge socijalne i zdravstvene zaštite”, pojašnjava Milenković.
Na pitanje “Imate li poteškoća u pristupu zdravstvenoj ili socijalnoj zaštiti?” 60 anketiranih osoba (30%) je odgovorilo potvrdno. U obrazloženju dobijeni su odgovori poput “malo ljudi zna znakovni jezik”, “nemam beneficije kao penzioner”, “radnik na javnom konkursu za zaštitu osoba sa invaliditetom kojoj kasne primanja”, “komplikovano zakazivanje – dugo čekanje”, “dugo čekam kod lekara”, “plaćam kod lekara”…
Inače, najviše ispitanika/ispitanica, njih 103 (51,5%), smatra da je pomoć najpotrebnija osobama sa invaliditetom, 76 (38%) veruje da su to osobe starije od 65 godina, dok 64 (32%) smatra da su najranjiviji deca i mladi sa hroničnim bolestima. Za 52 (26% anketiranih) najranjiviji su nezaposleni mladi a za 22% siromašni. U grupu visoko ranjivih osoba mogu se svrstati i stara lica u samačkim domaćinstvima (20%).
“Na smanjenje kvaliteta života pripadnika/pripadnica ranjivih grupa najviše utiču siromaštvo (34,5%), nedovoljan broj usluga socijalne zaštite, “siva ekonomija” i nedostupnost usluga socijalne zaštite.
Poboljšanju kvaliteta života pripadnika/pripadnica ranjivih grupa najviše bi doprineli besplatni preventivni pregledi za sve, više subvencija lokalne samouprave , poboljšana zapošljivost stanovništva i bolja dostupnost zdravstvenoj zaštiti a najurgentnije je da se obezbedi više socijalnih usluga za osobe sa invaliditetom, više materijalnih davanja za siromašne , više socijalnih usluga za starije osobe. Da bi se sve ovo obezbedilo lokalna samouprava bi trebala da poveća izdvajanja za socijalnu zaštitu”, zaključuje Slaviša Milenković govoreći o rezultatima istraživanja.
Podaci o broju punoletnih korisnika Centra za socijalni rad ukazuju da su materijalno ugrožene osobe dominantno zastupljene u ukupnom broju odraslih lica, korisnika Centra za socijalni rad 46%. U 2023. godini se uočava smanjenje materijalno ugroženih osoba u odnosu na prethodne godine.
Druga po veličini ciljna grupa su osobe sa invaliditetom 8%, a potom slede osobe sa društveno neprihvatljivim ponašanjem sa 4% u odnosu na ukupan broj punoletnih korisnika Centra za socijalni rad.
Na osnovu analiza i potreba, za finansiranje mera materijalne podrške i usluge socijalne zaštite, projektovani budžet Grada Kruševca za naredne tri godine je 1.406.988.395 dinara.
